Oni ističu da će kao i MP3, koji je zamenio CD, nakon što je i ovaj prethodno potisnuo kasete, aparat za osluškivanje rada srca i pluća ustupiti mesto prenosnim ultrazvučnim uređajima.

Male ultrazvučne mašine, nalik smartfonima, mogu da dijagnostikuju probleme srca, pluća i drugih organa daleko preciznije od tradicionalnog stetoskopa.

"Sa ultrazvučnim uređajima moguće je ne samo pregledati srce već sve organe u telu", rekao je dr Džagat Narula, jedan od autora članka.

On je naveo da će mogućnost posmatranja rada organa iznutra sprečiti greške u dijagnozi i pomoći lekarima da identifikuju eventualne anomalije.

Kada je pedesetih godina prošlog veka napravljen prvi ultrazvučni uređaj, bio je veliki kao frižider. Kasnije, razvojem kompjuterske tehnologije, ultrazvučne mašine su vremenom postajale sve manje i efikasnije.

"Već danas ga mnogi nazivaju stetoskopom 21. veka", kazao je dr Narula, dodavši da je njegovo korišćenje još uvek ograničeno zbog visoke cene (košta između 8.000 i 10.000 dolara), ali i zbog toga što je ta tehnologija relativno nova, pa mnogi lekari nisu obučeni za rukovanje ovim aparatom.

Dr Nerula, međutim, smatra da će se to brzo promeniti dolaskom novih generacija lekara.

"Studenti medicine ga danas koriste. Obučavamo ih da njim rukuju već na prvoj godini studija", napomenuo je on.

Novi uređaj bi mogao da utiče i na promenu odnosa lekara i pacijenta.

"Sada s pacijentom razgovaram nekoliko minuta, a zatim ga šaljem da obavi testove i da se potom vrati sa rezultatima. Sa ultrazvučnim uređajem mogao bih da ga pregledam na licu mesta i da s njim provedem 10 do 15 minuta u razgovoru dok obavljam ultrazvučni pregled", objasnio je dr Nerula koji priznaje da će rastanak sa stetoskopom, koji tako dugo prati lekarsku profesiju, ipak biti težak.

Stetoskop je 1816. godine izumeo francuski lekar Rene Laenek.