Period koji je tome prethodio smatra se i početkom veličanstvenog uspeha "crvene furije".
Aragones, čiji je nadimak "Kornjača", izbacio je tada iz tima veterane poput Raula i Mičela Salgada, a ubacio je neke mlađe igrače i promenio stil igre na kratke pasove, poput onog koji je u to vreme zastupala Barselona. Zbog toga se nalazio na meti kritika španskih medija...
Aragones se posle Evropskog prvenstva u Austriji i Švajcarskoj povukao sa mesta selektora i klupu prepustio Visenteu Del Boskeu, koji je nastavio da donosi trofeje (Španija je aktuelni svetski i evropski šampion).
Trenersku karijeru nastavio je u Fenerbahčeu, ali sa turskim klubom nije imao očekivane rezultate, pa je ubrzo otišao u penziju.
Do odlaska u Tursku radio je samo u Španiji, a čak četiri puta vodio je ekipu Atletiko Madrida, u kojoj je i završio igračku karijeru. Dva puta je sedeo na klupama Betisa i Majorke, a po jednom u Barseloni, Sevilji, Valensiji, Ovijedu i Espanjolu.
Svetski mediji preneli su da je Aragones preminuo u subotu ujutru, u 76. godini posle duge bolesti.