Oni najavljuju kolonizaciju Meseca i ocenjuju da je sada besmisleno maštati o letovima na Mars, jer za tako nešto nema ni resursa, ni ozbiljnog plana.

Jedan od najvažnijih ciljeva misija ne Mesec jesu - rude, a posebno helijuma-3, koji je perspektivno nuklearno gorivo.

Rusija obnavlja program istraživanja Meseca, koji je prekinut 1976. godine.

Planirno je lansiranje tri satelita: "Luna-25", "Luna-26" i "Luna-27". Osnovni zadatak prve misije jeste da se Rusiji vrati sigurnost sletanja na Mesec. A modul "Luna-27" posedovaće opremu za bušotine radi potrage za vodenim ledom.

Brojni eksperti smatraju da bez osvajanja Meseca nema smisla razmišljati o kolonizaciji "crvene planete".

Mesec je interesantan i kao "odskočna daska" za svemirsku ekspanziju. Naučnici upozoravaju da je let na Mars – faktički let u jednom pravcu: suviše je mnogo nedefinisanosti.

Razgovori o letovima na Mars imaju danas više teorijski smisao. Niko, u stvari, ozbiljno i ne razmišlja da Zemljanima Mars bude kolonija.

Površinu Meseca prekriva regolit – mešavina fine prašine i delova stena, nastalih usled sudara meteora sa Mesečevom površinom. Debljina ovog sloja varira od nekoliko centimetara do desetina metara.

Naučnici navode principijelnu mogućnost da iz regolita dobiju gvožđe, aliminijum, silicijum, a možda i titanijum, hrom, mangan...

Nus-proizvodi mogu biti kiseonik, vodonik i sama voda. Osim toga, iz Mesečevog tla moguće je proizvesti staklo, keramiku i neke druge materijale.

Eksperti smatraju da je rudarsku proizvodnju na Mesecu najpovoljnije ostvarivati otvorenim kopovima. To je skup poduhvat, ali je opravdan.

Posebnu pažnju treba obratiti na helijum-3, veoma perspektivno nuklearno gorivo, kojeg nema na Zemlji. Njegova energetska snaga je ogromna. Jedna tona zamenjuje 20 miliona tona nafte.

Istina, za dobijanje ove tone potrebno je prekopati deo Mesečeve površine od 20 kvadratnih kilometara sa tri metra dubine.

Problem je i u tome što čovečanstvo još nije savladalo kontrolu termonuklearne sinteze - navodi "Glas Rusije".