Arsen(al)ova ZONA sumraka! Zašto se Venger inati?

Arsen Venger je menadžer Arsenala od 1996. godine. Toliko dugo "tobdžije" sa "Hajberija", odnosno "Emirejtsa" brane se zonom prilikom prekida.

Ali, Francuz ne popušta. Ni ne pomišlja... Dok godinama unazad trpi kritike zbog toga što insistira da ekipu postavi u zonu ispred golmana prilikom kornera za protivnički tim ili slobodnog udarca kada je izvesno da neće biti direktnog šuta na gol, Venger nastavlja po svom. A nastavljaju i protivnici.

Arsenal je "pukao kao zvečka" u subotu, na gostovanju na "Enfildu", kada je defanzivac Liverpula Martin Škrtel dao dva gola za prvih deset minuta derbija. Oba posle prekida.

Prvo, posle 54 sekunde, na centaršut Stivena Džerarda iz "skraćenog kornera", nogom, sa peterca. Nije bilo nikoga pored njega. Devet minuta kasnije, posle kornera koji je takođe izveo Džerard, Škrtel je uspeo da pronađe pukotinu u zoni protivnika i glavom, majstorski, iz teške pozicije, zatresao mrežu Vojčeša Šćešnija...

Sve je završeno rezultatom 5:1.

Čak 43 odsto golova koje je Arsenal primio ove sezone u Premijer ligi stigli su posle prekida, što Vengerov tim čini najgorim u ligi, u tom segmentu. Ovaj procenat nije bio manji ni u sezonama za nama. "Tobdžije" nisu osvojile ligu od 2004, a nijedan trofej od 2005. godine.

Fudbalski analitičari i statističari u Engleskoj tvrde da je tako zbog, koliko loše transfer politike, toliko i insistiranja na zoni. Ako su transferi bili uslovljeni štednjom zbog izgradnje novog stadiona, onda je samo sujeta bila (ili doslednost) razlog što Venger nije želeo da (se) menja.

Kao i u košarci, i u fudbalu postoji nešto između striktne markacije (koju vole ser Aleks Ferguson, Glen Hodl, Frank De Bur, Grejem Sones, itd) i zone (na kojoj insistiraju Venger, Rafael Benitez, Roberto Manćini, Gordon Straha, itd). To je kombinovana odbrana, u kojoj se štoperi rivala čuvaju striktno i to rade najviša dvojica igrača ekipe. Ostali stoje u zoni. Venger je pre tri sezone, na kratko, pokušao da krene u tom smeru, ali se predomislio.

Suštinski, zona podrazumeva da niko nema svog čuvara, već da svaki igrač brani određeni deo kaznenog prostora. Mane su očigledne, bez čuvara "na leđima", protivnički igrači mogu gotovo neometano da se zaleću između statičnih čuvara i ukucavaju loptu u gol. Takođe, problem je delegacija odgovornosti, jer defanzivci često smatraju da je lopta (i obaveza) bila upravo u prostoru ovog pored.

I ne samo to... Zona popušta vremenom, opterećena umorom, padom koncentracije i linijom manjeg otpora. Arsenal, u Ligi šampiona i Premijer ligi, prima najviše golova u periodu između 75. i 90. minuta, što ekipi ne ostavlja prostor za reakciju.

Česta je slika kako se međusobno gledaju igrači Arsenala, prebacujući jedan drugome tovar krivice. A, realno, krivicu snosi menadžer... Baš zbog prekida, iako u "open play" situacijama Arsenal dominira u posedu lopte, Vengerov tim ove sezone dozvoljava čak 12 šuteva protivniku po utakmici, tek dva manje nego što i sam izvodi na drugoj strani.

Pošto Venger izbegava da o ovome govori javno, prvi golman Šćešni pre tri godine rekao je da se ekipa nalazi u fazi tranzicije "iz zone" u "čoveka", ali se ispostavilo da je to samo konfekcija i da se ne odnosi na sve igrače, već dvojicu.

Venger je na to pristao kada je u prve četiri utakmice sezone primio 14 golova. Utakmica posle koje je "puklo" bila je ona sa Blekburnom, koju je Arsenal izgubio 4:3, baš zbog prekida.

"Nadam se da će nas promena odbrane sa zone na striktnu markaciju poboljšati. Lično, više volim zonu, ali menadžer je odlučio da se promenimo", rekao je Šćešni.

Ta promena nije dugo trajala i nije donela bitne rezultate. Možda zato što je Arsenal celog leta vežbao zonu i onda u toku sezone probao da menja.

"Shvatili smo naše slabosti, da se loše branimo kod prekida i to je i prošle sezone (2010/11) bio naš najveći problem. Potrošili smo mnogo vremena i energije tokom priprema, ali morali smo da pravimo promene", rekao je još onda Šćešni.

Već polovinom te sezone, Venger se vratio na staro. Do danas je tako...

POGLEDAJTE POSTAVKU ODBRANE ARSENALA I VAN PERSIJEVU KRETNJU KOD GOLA

"Ko ga preuzima!?", najčešći je povik u odbrani Arsenala kada se lopta nađe u mreži. Poput pojedinih političkih sistema i ideologija, odbrana zonom je u teoriji veoma pouzdana. Braneći prostor, sprečava se mogućnost blokova i odvlačenja igrača na jednu stranu, uz otvaranje "livade" na drugoj, ali precizna statistika kaže da se u modernom fudbalu uspešnije brane ekipe koje ne primenjuju zonu, već stari sistem odbrane.

Kritičari kažu da je pojam "zonal marking" u stvari jedan oskimoron - "zona" jeste, ali "marking" nije. Tj, nema ga.

Neki treneri, poput Pepa Gvardiole u Barseloni, bili su primorani na zonu, ali su se i oni odlučivali za "miks" varijantu. Njemu je ekipa izrazito niska i, dogodi li se da nema i Đerara Pikea i Karlesa Pujola u timu, nema ni koga da suprotstavi visokim igračima rivala. Gvardiola je, prema rečima fudbalera Barse, sate, dane i nedelje provodio uvežbavajući zonu i ona je mnogo bolje funkcionisala od Arsenalove.

Međutim, druga stvar nameće se ovde - Gvardiola nije imao izbora, Venger odbija da proba. Jer, ako primljen gol posle prekida nije "ničija pojedinačna greška", samim tim "ne može niko da bude okrivljen", samim tim "igrači ne preuzimaju odgovornost"... I rekto kada, slušajući Vengera posle utakmice, možete čuti da on kaže:

"Kriv je taj i taj".

Evo jedne zanimljive misli na tu temu.

"Niko ne kaže da je striktna markacija bolja od zone. Možda i nije. Istina je verovatno ta da izbor treba biti podređen prirodi ekipe i kvalitetima igrača. Ako od 100 centaršuteva, primite osam golova čuvajući čoveka, a pet igrajući zonu, pomislićete da je zona bolji izbor. Ali, da li je? U ovih osam slučajeva moći ćete tačno da znate koji je igrač pogrešio i ko je slaba karika, a u ovih pet slučajve kriv je sistem, a ne pojedinac".

Da li je zona uvek loša? NIJE!

Da jeste, Liverpul i Rafael Benitez nikada ne bi bili prvaci Evrope. Kod Rafe je uvek i isključivo zona. Ali, nekome to leži, a nekome ne.

Da li je zona uvek loša za Arsenal? Ispostavilo se da jeste...

S obzirom da malo timova ispunjava sve ili veći deo gore nabrojanih preduslova za uspešnu odbranu zonom, prihvatljivija je "miks zona".

Ona podrazumeva da u centru odbrane, ispred golmana, i dalje stoje trojica igrača "u trouglu", nekad i četvorica u "četvorouglu", a da najviši brane najviše. "Miks zona" podrazumeva i da se svesno ostavljaju bez markacije igrači najniži rastom ili oni koje skaut služba označi kao bezopasne shodno broju golova koje su postigli u karijeri posle prekida (i tu se odbrana kocka).

Takođe, ostavljaju se bez čuvara igrači koji su van crvene zone, odnosno pod oštrim uglom u odnosu na gol. Dobra strana "miks zone" je odlična polazna osnova za kontru, nekada čak i tri na dva.

Zašto to i dalje ne funkcioniše među "tobdžijama"? Ne znamo. Možda Venger zna...  U poslednjih deset godina, broj golova koji u Premijer ligi "padne" posle prekida je oko 30 odsto. Arsenal je konstantno na više od 40 odsto...

Šta kaže Venger?

"I jedna i druga odbrana imaju svoje prednosti i mane. Potrebna je doza prihvatanja individualne odgovornosti kod zone. Potrebna je inicijativa, odgovornost je veća. Ali, ta odbrana deluje racionalnija. Ako trčite za nekim, igrači mogu da ukrste putanje i da naletite na blok (kod striktne markacije, prim. aut)", objašnjava Venger i u pravu je.

Ali, u pravu su i oni koji tvrde da nije isto postaviti zonu sa igračima kakve je nekada imao i kakve sada ima, bar u odbrani. I još jedna primedba za kraj, koju je izneo jedan od fudbalskih blogera na Gardijanu.

"Ključna stvar kod zone je da golman ume da komanduje odbranom i daje instrukcije igračima, a nisam siguran da je Šćešni dobar u tome".