Sve skuplje svešteničke usluge?

Kad sam zakazivao venčanje u crkvi, sveštenik mi je rekao da moramo da platimo taksu od oko 4.000 dinara, a posebno, njemu na ruke, da damo još toliko za venčanje. Nisam mogao da verujem šta čujem. Samo nekoliko dana posle toga moj drug je trebalo da zakaže krštenje sina i pop mu je tražio 5.000 dinara. Pa zar to nije bezobrazluk?

Ovo je za "Kurir" ispričao Beograđanin M. N, jedan od mnogih koji je preneo svoju ogorčenost na sveštena lica, koja bez ikakvog pravilnika i cenovnika uzimaju pozamašne svote od naroda.

Srpska pravoslavna crkva nije propisala cene, nema zvaničan cenovnik usluga, ali sveštena lica uredno od vernika traže novac za sve moguće pravoslavne obrede.

Veliki broj ljudi buni se zbog iznosa za venčanje, krštenje ili sahranu, koje sveštenici sami određuju, ali na kraju uvek plate. Ono što je najgore jeste to što sveštena lica uzimaju ogroman novac isključivo za svoje potrebe.

Tako, na primer, taksa za opelo u pojedinim crkvama je oko 3.000 dinara, ali porodica pored toga mora dodatno da plati popu minimum 5.000 dinara. To znači da sahrana košta oko 100 evra.

Isti slučaj je i s venčanjima i svadbama. Taksa za krštenje u jednoj crkvi u Beogradu iznosi 1.000 dinara, ali pop traži još 7.000. Naravno, cene se razlikuju od eparhije do eparhije, a određuju ih nadležni episkopi, bez ikakve kontrole. Kolike god da su, vernici se slažu da su paprene.

Verski analitičar Mirko Đorđević kaže za "Kurir" da sveštenik koji vrši određeni čin treba da uzme od vernika onoliko koliko on želi da priloži.

"Pravilo koje važi u crkvi je da vernik da novca koliko ima. Bilo da je u pitanju venčanje, krštenje, opelo, bilo osveštavanje kuće, svako će dati onoliko koliko može. Naravno da se može desiti da neki sveštenik traži mnogo više, ali trebalo bi da prihvati onoliko koliko mu se da", navodi Đorđević.

Ukoliko se desi da vernik nije u dobroj finansijskoj situaciji, sveštenik bi u tom slučaju trebalo da kaže: "Sve je u redu, potpuno razumem vašu situaciju",  kaže Đorđević i dodaje da svešteno lice ni u kom slučaju ne može uskratiti usluge verniku, jer je to crkveno pravilo.

Inače, SPC je u pojedinim eparhijama uveo i formalno članstvo - godišnji prilog vernika lokalnoj crkvi, tzv. parohijal, kojim se sprečava potraživanje novca za usluge sveštenosluženja.

Kako piše "Kurir" parohijal je zaživeo u eparhijama u Vojvodini (iznosi oko 1.000 dinara). Vernici SPC u Njujorku za to izdvajaju 100 dolara, u Nemačkoj 10-30 evra...