Predsednik organizacije Transparentnost Srbija Vladimir Goati ocenio je danas da pravosudni sistem u Srbiji "pati od zakrečenja" i da je to problem i u suzbijanju korupcije.
Na okruglom stolu o sankcionisanju kršenja antikorupcijskih propisa u Srbiji, Goati je rekao da tri miliona pitanja nije rešeno, i da je mnogo sumnji da su u nekim od vrlo ozbiljnih akcija učestvovali ljudi na visokom mestu, ali niko ne postavlja to pitanje.
Goati je rekao da je loš pravosudni sistem teškoća sa kojom se suočavaju oni koji se bore protiv korupcije i istakao da je sad potrebno "reformisati loše reformisani sistem", ali da su za to potrebne godine, a možda i desetine godina.
"Kod nas naivni veruju da je moguće boriti se protiv korupcije postupkom 'blic kriga'", rekao je predsednik nevladine organizacije Transparentnost Srbija.
Programski direktor Transparentnosti Srbija Nemanja Nenadić ocenio je da je zastarevanje veliki problem u prekršajnim postupcima koje su prethodnih godina pokrenuli Državna revizorska insitucija (DRI), Agencija za borbu protiv korupcije i poverenik za informacije od javnog značaja.
Nenadić je naveo da je od ukupno 993 zahteva za prekršajni postupak podnetih od 2011. do 2013. godine, rešeno 177.
Kako je objavljeno, analiza pokazuje da je efikasnost postupanja u prvom stepenu jedan od najvećih problema u lancu kršenja antikorupcijskih zakona iz nadležnosti nezavisnih tela.
U materijalu koji je Transparentost podelila novinarima navode se slučajevi izuzetno dugih postupanja u predmetima protiv ministara i drugih funkcionera.
Precizira se da je Rasim Ljajić 30 meseci bez presude, da je predmet Saše Dragina rešen posle 27 meseci, da je Božidar Đelić oslobođen posle 22 meseca, a da predmet Dragana Markovića Palme 18 meseci nije rešen.
Predsednik DRI Radoslav Sretenović i zamenik direktora Agencije za borbu protiv korupcije Vladan Joksimović složzili su se sa ocenom da zastarelost predstavlja problem kod prekšajnih postupaka, ali su ukazali i da su prekšajne sudije blage kod određivanja kazni.
Sretenović je istakao da se često izriču minimalne kazne, a vrlo retko maksimalne zakonom propisane prekšajne kazne.
Predsednik Prekršajnog apelacionogu suda Srbije Zoran Pašalić rekao je da rok zastarelosti kod prekršaja treba povećati sa dve na četiri godine i napomenuo da je to već predloženo.
Okrugli sto o sankcionisanju kršenja antikorupcijskih propisa u Srbiji, koji je održan u beogradskom Medija centru, organizovala je nevladina organizacija Transparentnost Srbija.
