Profesor međunarodnog prava Tibor Varadi se, kako je rekao, nadao da će doći do povlačenja i tužbe i protivtužbe, a misli da je to trebalo učiniti istovremeno, jer je to zapravo bio jedini način.

''Međunarodni sud je tesnom većinom prihvatio nadležnost, ali je ta nadležnost ograničena na delo genocida. Na taj način je lestvica podignuta previsoko'', rekao je Varadi za ''Danas'' o tužbi i protivtužbi Srbije i Hrvatske pred Međunarodnim sudom pravde u Hagu .

Prema njegovim rečima, nije sporno da je za vreme ratova devedesetih godina bilo teških zločina.

''Pred Tribunalom je bilo i optužbi i osuda, ali niko nije od strane Tribunala osuđen, pa čak ni optužen za genocid na teritoriji Hrvatske'', naveo je Varadi, objavljeno je na sajtu beogradskog lista ''Danas''.

Varadi je dodao da o jednom značajnom pitanju u pogledu nadležnosti MSP nije doneo odluku, jer nije bio uveren da prigovor protiv nadležnosti treba odbiti (niti je bio uveren da ga treba prihvatiti).

''Reč je o prigovoru da Međunarodni sud pravde ne može da bude nadležan za dela počinjena pre nego što je nastala SR Jugoslavija, država koja je prvobitno tužena. Taj će prigovor ponovo biti predmet rasprave'', ističe Varadi.

Na primeru presude Međunarodnog suda pravde iz 2007. u slučaju Bosna i Hercegovina protiv Srbije, vidi se, rekao je Varadi, da se MSP uglavnom oslanjao na činjenične nalaze Tribunala.

''Verovatno će to biti slučaj i u sporu sa Hrvatskom. To je i racionalno, jer Tribunal ima znatno više instrumenata, pa i sredstava za utvrđivanje činjenica. A kao što sam rekao, Tribunal nije nikoga ni optužio, a još manje osudio za genocid u Hrvatskoj'', rekao je Varadi.

Prema mišljenju Varadija, ako nijedna strana ne bude proglašena krivom za genocid, što je najverovatnije, ishod neće da utiče na evrointegracije, ali je mnogo teže pitanje kako će postupak uticati na međusobne odnose.

''Mislim da ne postoji teža reč od genocida. Ako će zastupnici Srbije i Hrvatske tokom skoro mesec dana, više sati dnevno i jednu i drugu zemlju optuživati za genocid, to sigurno neće doprineti međunacionalnom pomirenju i dobrim odnosima u regionu'', smatra Varadi.

On misli da i izjave posle sastanka Vesne Pusić i Aleksandra Vučića nagoveštavaju više uzdržanosti, što je, kako je ocenio, svakako dobro.

''No nije lako zadržati uzdržan stav ako je zadatak zastupnika dokazivanje genocida'', smatra Varadi.

Govoreći o zločinima u NDH, Varadi je rekao da pošto su zločini NDH bili počinjeni pre 1951, pa i pre 1948. godine, oni ne mogu biti podloga da se Hrvatska 2014. godine osudi za genocid.

''Čak ni ako bi postojao državnopravni kontinuitet između NDH i sadašnje Hrvatske, a mislim da ne postoji. To je jasno'', dodao je Varadi.