Da bi mogao uspešno da nas brani od svih zaraza, imunitet mora da bude u ravnoteži, ni prejak ni preslab. Oslabljen imunitet nije dovoljno efikasan da se bori protiv bolesti, ali i previše aktiviran može da ima potpuno suprotan efekat i da ošteti sopstveni organizam, kao što je slučaj kod autoimunih bolesti.

Iako je način odgovora našeg odbrambenog sistema zapisan u genima, on se prilagođava i uslovima u kojima živimo. Imunitet je podložan uticaju loše ishrane, stresa i svih životnih navika. Svako narušavanje ravnoteže imuniteta "ispliva" na površinu: javljaju se češće infekcije, alergije, pa čak i maligne bolesti. Doktor Ivan Stanojević, imunolog iz Odeljenja za kliničku i eksperimentalnu imunologiju u Vojnomedicinskoj akademiji, kaže da je imunitet tesno povezan i sa funkcionisanjem mozga i endokrinog sistema:

"Hronični stres, kao dugotrajna reakcija organizma na negativne stimuluse iz okruženja, dovodi do poremećaja u endokrinom sistemu, koji se odražavaju na smanjenje odbrambenih snaga. Indukcijom stresa i oslobađanja kortikosteroidnih hormona, slabi imuni sistem. Zbog toga su infekcije češće kada su ti mehanizmi kontrole slabiji. Česte prehlade i upale grla, uglavnom su pojave zbog kojih svi 'prst upiru' najpre u imunitet", rekao je za "Novosti" imunolog iz Odeljenja za kliničku i eksperimentalnu imunologiju u Vojnomedicinskoj akademiji, dr Ivan Stanojević.

"Imunitet se ne jača trenutno ili kada do bolesti dođe, već je najbolje ne slabiti ga alkoholom, cigaretama, lošim navikama i stresom. Samo tako on može da ostane dobra brana bolestima" objasnio je dr Stanojević.

Imunološki sistem štiti telo od raznih izazivača bolesti, a njegovi organi i tkiva (primarni - timus i koštana srž, sekundarni - slezina, krajnici, grudna žlezda) povezani su limfnim sudovima kroz koje teku limfociti (bela krva zrnca), čija je uloga u odbrani organizma od ključnog značaja. Kada se uzročnik oboljenja nađe u telu, imunitet organizma se aktivira, a ukoliko ne uspe da se izbori sa napadačem, nastaje bolest.

Kako je dr Stanojević ispričao za "Novosti", urođeni poremećaji imunog sistema su veoma retki i uglavnom su posledica primene imunosupresivnih lekova, prisustva malignih bolesti, ozbiljnih gastrointestinalnih oboljenja ili izuzetno loše ishrane. Iako je uvreženo mišljenje da zima iscrpljuje organizam i slabi imunitet, dr Stanojević kaže da najhladnije godišnje doba nije faktor koji smanjuje efikasnost imunog sistema.

"Štaviše, niska temperatura ne pogoduje razmnožavanju mikroorganizama, pa je zima sa mikrobiološkog aspekta veoma zdrav period. Generalno, promena godišnjih doba, ili temperature ne može da utiče na zdrav imuni sistem".

Simptomi oslabljenog imuniteta

Pre nego što nastupi bolest, oslabljen imunitet može da se prepozna po nekoliko jasnih simptoma – čestim prehladama, nedostatku energije, nesanici, hroničnom umoru, čestom herpesu.

Takoše, simptomi oslabljenog imuniteta su praćeni čestom potrebom za slatkim, prati ih i pojava suvog nosa i tamnožutog urina, koji je posledica manjka tečnosti u organizmu.

Slab imunitet se lako može primetiti i po izgledu kože, noktiju i kose. Ukoliko je reč o problematičnoj i suvoj koži, zatim kosi koja nema sjaj i deluje beživotno, sa ispucalim krajevima, kao i problemi sa slabim i krtim noktima, verovatno je reč o padu imuniteta.

Herpes na usni i koži jedan je od čestih manifestacija oslabljenog imuniteta. Iako je većina "zaražena" herpes simpleks virusom, inficiranost ovim virusom ne pokazuje se uvek. On uglavnom miruje, prvenstveno u ćelijama nervnih ganglija. Kada padne imunitet, odnosno kada je oslabljena odbrambena sposobnost organizma, virus se manifestuje i pokazuje u nekoliko kliničkih oblika, najčešće na usni i sluznici usta ili nosa.