Taj pokret će tako na predstojećim izborima podržati listu "Aleksandar Vučić - budućnost u koju verujemo", a SDPS se obavezuje da će u parlamentu zastupati interese izbeglica.

Sporazum su potpisali predsednik SDPS Rasim Ljajić i predsednik pokreta Vlado Čučković, a nakon potpisivanja Ljajić je poručio da je važno da Srbija stavi tačku na pitanje izbeglica, navodeći da je ona prva u Evropi po broju izbeglica koje žive na njenoj teritoriji.

Ukazujući da je broj izbeglica 1996. godine bio 618.000, da ih je danas oko 57.000, Ljajić je rekao da to ne znači da je izbegličko pitanje rešeno, jer su oni i danas jedna od najugroženijih grupa kad je reč o materijalnom i socijalnom statusu.

Ljajić je naglasio da su najveći problemi izbeglica u Srbiji nezaposlenost i nerešeno stambeno pitanje.

On je upozorio da u Srbiji još uvek ima 23 kolektivna centra, u kojima živi 1.800 ljudi i to 14 u centralnoj Srbiji i devet na Kosovu i Metohiji, i da očekuje da će oni biti zatvoreni u naredne tri godine.

"Potrebno je da kao država učinimo sve da se reše problemi izbeglica i otvorena pitanja", naglasio je Ljajić.

Podsećajući da ima oko 46.000 nerešenih pitanja izbeglica u Srbiji, među kojima najviše iz Hrvatske, Ljajić je rekao da je obaveza Srbije da u bilateralnim odnosima ta pitanja pokuša da reši.

On je rekao da je 250 izbeglih dobilo državljanstvo Srbije, da se po 70.000 ljudi vratilo u Hrvatsku i BiH, a 60.000 je otišlo u neke druge zemlje, ali i ukazao da to ne znači da su oni koji su dobili državljanstvo rešili svoje probleme.

Čučković je rekao da je pokret odlčio da potpše sporazum sa SDPS jer im je blizak program stranke, a sporazum će omogućiti pomoć stranke u parlamentu u borbi za prava izbeglica.

Lider SDPS je na konferenciji za novinare saopštio da je dobio pismo Saveza udruženja proizvođača malina "Srpska malina", koji je pozvao svoje članove da podrže listu oko SNS.

Ljajić je prethodno slične sporazume potpisao sa predstavnicima Udruženja izbeglih, prognanih i ugroženih u Srbiji, kao i sa dve romske partije - Demokratskom unijom Roma i Ujedinjenom partijom Roma i više od 70 romskih nevladinih organizacija.