Trener Bežanije Dušan Kljajić i doslovno ima keca u rukavu svog kapitena, Ljuba Baranina (27).

Štoper beogradskog prvoligaša asistirao je u subotu protiv Smedereva za dva gola i dao ogroman doprinos pobedi (4:2). Prethodnog vikenda takođe je namestio pogodak, jedini svog tima u pobedi nad Radnikom iz Surdulice (1:0).

Zanimljiv detalj kod sve tri akcije je to da je Baranin saigrače proigravao rukom, dalekim izbačajem iz auta!

Bivši igrač Novog Pazara, koji je četiri godine igrao u Azerbejdžanu, već sezonama primorava protivničke trenere da obrate posebnu pažnju na njegove prekide. Sposoban je da rukom izbaci loptu nekoliko desetina metara. Oštro, kao nogom.

"Tačno je, ove polusezone sam namestio tri gola, u prošloj još tri... Tako se pogodi, ali svima nam je zadatak da asistiramo... (osmeh). Šalu na stranu, važno mi je da se pohvalim asistencijama, ali najvažije je da pobeđujemo", rekao je Baranin za MONDO.

Kapiten Bežanije predstavio je svoj zaštitni znak beogradskim ljubiteljima fudbala još dok je kao omladinac nastupao za Dorćol, pre deset godina. Tada je za polusezonu rukom znao da namesti i po desetak golova.

Prema sopstvenom priznanju, ne radi posebno vežbe za jačanje ramenog pojasa.

"Imam standardan trening četvrtkom i petkom, kada uigravamo prekide. Samo tada treniram i vežbam. Opteretim ramena kada bacam aut, ligamenti i zglobovi mogu biti preopterećeni, pa vodim računa. Pored fudbala sam trenirao i boks, pa sam tako jačao i tu grupu mišića. Imao sam i težu povredu ramena pre šest godina, pa je možda i to doprinelo, ali radim najobičnije vežbe, sklekove i zgibove da bih ojačao rame".

BEŽANIJA - RADNIK 1:0

Baranin je svestan činjenice da ga navijači lako zapamte zbog prekida. Tokom godina je shvatio da dugi izbačaji mogu da budu i mač sa dve oštrice.

"Može da bude i nezahvalno. Ako trener zna da iskoristi dug izbačaj - to je dobra stvar. Mada, sa druge strane, ljudi ti lako stave etiketu. Ako odigram loše, uvek će se naći neko ko će reći: 'Ovaj ništa ne zna osim da baci aut'. Sa druge strane, kad odigram dobro i namestim gol, onda hvale ceo tim, jer imamo i to 'oružje'. Ne obazirem se previše na kritike. Mislim da mi je to plus i srećan sam što imam i jak izbačaj".



Baranin je četiri godine proveo igrajući u Azerbejdžanu za Kapaz i Gabalu. U Srbiju se vratio 2012. godine, a pre 12 meseci bio je nadomak odlaska u Izrael. Kada mu se taj transfer "izjalovio", Bežanija i tadašnji trener Gordan Petrić pružili su mu priliku.

"Bežanija mi je bila spas. Vratio sam se fudbalski u život dok je ovde bio trener Gordan Petrić. I sada sam potpuno zadovoljan saradnjom sa svima, trenerom, saigračima, dobio sam i kapitensku traku..."

"Ipak, imam 27 godina i cilj mi je da na kraju sezone odem u inostranstvo. Superliga je dobra i bio bih oduševljen plasmanom, ali imam još četiri, pet godina do kraja karijere i mislim da je vreme da pokušam da sebi obezbedim lagodniji život. Želja mi je da još jednom odem u inostranstvo, da bi od toga i klub zaradio".

Tokom boravka van Srbije, Baranin je radio sa legendarnim štoperom Arsenala, Tonijem Adamsom, koji mu je bio trener.

Naravno da su razgovarali i o Roriju Delapu, penzionisanom engleskom fudbaleru koji je takođe bio poznat po "katapultu" u rukama.

"Dok sam radio sa Adamsom pričali smo i o Delapu. Često mi ga je spominjao. U Azerbejdžanu sam imao 28 ili 29 asistencija, pa smo baš koristili moje izbačaje. Čak sam gledao i Delapove klipove i mislim da sam za nijansu bolji od njega... (osmeh). Šalim se za to poređenje, naravno", poručio je Baranin na kraju razgovora za MONDO.