Na ime povrede autorskog dela advokati traže čak i 1.000 evra po jednoj slici fotoreportera. Od te sume, više od 50 odsto pripada njima, a manji deo autoru.
Advokati na ime povrede autorskog dela za klijenta traže čak i 1.000 evra po slici a od naplaćene sume uzimaju 50 odsto. Problem nastaje ukoliko fotoreporteri pokušaju da se bez suda poravnaju s onim ko je preuzeo sliku.
Takav slučaj imao je fotoreporter D. M.
"Hteo sam da povučem tužbu i da mi jedan sajt isplati novac za neovlašćeno korišćenje moje fotografije. Međutim, kada sam otišao kod advokata, on mi je rekao da ako odustanem, njemu moram da isplatim 40.000 dinara jer je tako precizirano u ugovoru koji sam potpisao s njim, iako to nije po advokatskom troškovniku. Novac nisam imao, pa sam morao da ostanem pri tužbi u kojoj sam po savetu advokata tražio 100.000 dinara na ime nematerijalnih troškova. Od tog novca meni bi pripalo 50.000, a ostalo advokatu", kaže sagovornik.
D. M. tvrdi da neke advokatske kancelarije organizuju i kurseve za fotoreportere na kojima ih uče kako da tuže medije.
"Na jednom takvom kursu sam bio, a slučajno sam ga našao na internetu. Organizovao ga je 31. maja prošle godine advokatski pripravnik Čivtelić. Tada je poseban akcenat stavio na zaštitu prava autorskih dela koja su objavljena na internetu. Nakon tog predavanja shvatili smo da se ovaj biznis isplati i fotoreporterima jer se za sliku na sudu može zaraditi i 500 evra, dok se regularno ona ne može prodati za više od 100, pa mnogi od nas priželjkuju da im neko uzme fotografiju jer se često bez opomene odmah ide na sud", kaže fotoreporter D. M., koji tvrdi da su zbog dobre zarade na ovakav način sudovi zatrpani tužbama fotoreportera.
Njegove navode potvrđuje i sudija Apelacionog suda doktor Dragica Popesku.
"Za delo koje bi se prodalo najviše za 100 evra autor traži 500 i mnogo više za nematerijalnu štetu to jest duševni bol, zbog čega je bitno utvrditi da li on uopšte postoji. Često se dešava da ne znaju koje su duševne boli pretpeli, ali znaju da bar tri puta uvećaju vrednost dela. Kada ih pitate zašto traže toliki iznos, ispostavi se da ih je tako savetovao advokat", kaže Popesku.
S druge strane, pomenuti advokatski pripravnik Andreja Čivtelić, koji se poslednjih godina bavi odbranom autorskih prava, tvrdi drugačije.
"Naknada za fotografiju se utvrđuje na osnovu cene koju je definisalo Udruženje likovnih umetnika primenjene umetnosti i dizajnera Srbije (ULUPUDS). Što se tiče nematerijalne štete, ona se definiše na osnovu zahteva autora", tvrdi Čivtelić.
On kaže i da nije tačno da se bez opomene odmah pokreće tužba.
"To nije tačno, kao što nije tačno ni da advokati klijente primoravaju da idu na sud odnosno da im traže novac ukoliko se nagode sa medijima. Mogu samo da se naplate troškovi tužbe", rekao je Čivtelić, koji nije želeo da odgovori da li organizuje kurseve za zaštitu autorskih prava.
Pravnik Ivan Janković objasnio je šta smeju da preduzimaju advokati, a šta ne.
"Advokat ne sme pod prinudom da traži od stranke da nastavi sudski proces, posebno ne sme to da radi zbog svoje koristi. Drugim rečima, sve što se traži od stranke van advokatskog cenovnika može da se tretira kao protivzakonita radnja u nekim slučajevima, čak i kao iznuda. S druge strane, ako advokatske kancelarije organizuju kurseve za fotoreportere, to se može tretirati i kao marketinška aktivnost, što je advokatima zabranjeno", kaže Janković.(
