Prosečno čekanje na građevinsku dozvolu traje nešto manje od 17 meseci.
Zato bi jedan od prvih zadataka nove Vlade trebalo da bude uvođenje elektronskog sistema za podnošenje zahteva.
To bi podrazumevalo potpuno ukidanje mogućnosti za predaju dokumenata na papiru, rešavanje predmeta bi moglo da se prati putem interneta, u svakom trenutku bi se videlo kod koga se zahtev nalazi i da li bilo koji službenik koči njegovo rešavanje, navodi se u saopštenju NALED.
U regionu takav sistem već postoji u Makedoniji i skratio je vreme izdavanja građevinske dozvole pet puta, sa 100 na 20 dana.
Više od polovine ispitanika među anketiranim kompanijama smatra da su sve institucije uključene u proces krive za dugo dobijanje odobrenja za gradnju.
Oko 17 odsto ne može da proceni čija je odgovornost, a 11 odsto navodi gradsku ili opštinsku upravu za urbanizam, dok ostali krive lokalne samouprave i javna preduzeća.
Po 31 odsto ispitanika navodi da su glavni uzročnici sporog rada institucija obimna dokumentacija i složene administrativne procedure.
Na trećem mestu kao problem ističu korupciju među zaposlenima u nadležnim institucijama, dok osam odsto krivi nestručnost službenika.
U saopštenju se navodi da je 39 odsto kompanija otvoreno priznalo da su koristili rođačke i prijateljske veze da bi došli do dozvole, 15 odsto nije želelo da kaže, a 46 odsto tvrdi da nisu tražili privatne veze.
Istraživanje je pokazalo da četiri od pet kompanija nisu nudile, niti im je traženo mito da bi lakše došli do dozvole. U saopštenju se navodi da osam odsto ispitanika tvrdi da je bilo ucenjeno, ali da nisu platili dok je sedam odsto onih koji su pristali i platili.
Od anketiranih kompanija šest odsto ističe da su svesno ponudili mito, koje je i prihvaćeno.
