Srpska privreda već godinama grca u nelikvidnosti, ali su stečajevi i dalje retkost. Kako po stoje najave da će se krenuti u veliko raščišćavanje privrede sa novim propisima o stečaju, vlasnici nekoliko desetina firmi su požurili da iskoriste odredbe aktuelnog Zakona o stečaju i odeloe ogromnih obaveza prema državi i privatnim poveriocima.

Ukoliko poverioci i mesni privredi sud prihvate njihov unapred pripremljen plan reorganizacije, kreće se u "dirigovani stečaj". To nije laka procedura, piše beogradski "Danas", jer je potrebno obezbediti podršku širokog kruga poverilaca, od države, banaka, javnih preduzeća, privatnih dobavljača pa do zaposlenih.

To podrazumeva da vlasnik firme ili povezanih preduzeća mora da ima dobar "pregovarački potencijal" i razumevanje institucija kako bi one kojima duguje ubedio da je bolje da pričekaju neku godinu nego da se nadaju kako će svoj novac dobiti ukoliko im dužnik ode u bankrot. Značajan argument je i činjenica da dugovi višestruko premašuju vrednost imovine tih firmi.

Najviše zahteva za uvođenje predstečajnog postupka podneto je Privrednom sudu u Beogradu - čak 32, od čega je u 20 predmeta odobren plan reorganizacije, dok se kod njih 12 čekaju ročišta. Za sada, niko nije odbijen.

Kod tog suda je i najviše zvučnih imena preduzeća i kompanija koje su se doskoro predstavljale kao veliki privredni sistemi. Među zahtevima su zvučna imena: Luka Beograd, zatim Interkomerc, Beohemija i Unifarm sa povezanim firmama, te Veterinarski zavod, Imes, ITM grupa, Bomeks, Gemaks, Asprom, Caričin grad...

Jedan od najzaduženijih je Interkomerc Gorana Perčevića, koji je od devet povezanih firmi dve uveo u predstečaj, dok se za matično preduzeće tek čeka ročište.

Od ukupno 43 milijarde dinara koliko samo bankama duguju preduzeća koja su podnela zahtev za predstečaj, a on još nije usvojen, na Interkomerc i njegove firme odnosi se oko 11 milijardi.

Veliki dug imaju zbirno i četiri preduzeća u vlasništvu u široj javnostsi ne mnogo poznatog Dejana Babića - ITH, Unifarm, Unifarm Medicom i kikindski "Toza Marković", koja su u blokadi kod banaka za iznos od oko sedam milijardi dinara.

Sledi Beohemija Željka Žunića sa ukupnim dugom po kreditima od 4,5 milijardi, potom Veterinarski zavod Zemun Dragana Đurića, koji sa matičnom Zekstrom i privatizovanom Optikom ima blokadu od preko dve milijarde.

Osim što imaju veliki broj povezanih preduzeća, vlasnici koje traže odlaganje obaveza i međusobno su povezani ili poslovanjem, ili su jedni od drugih kupovali udele i cele firme, najčešće one do kojih su došli u privatizaciji.

"Najveći deo tih preduzeća drže ljudi koji su u nekom trenutku bili 'tranzicioni dobitnici', koji su imali dobar biznis, sarađivali su sa državom, našli način u zakonu, koristili brojne državne privilegije. Uglavnom su se obogatili na uvozu, na jakom dinaru, trgovini, u saradnji sa institucijama koristili sve moguće pogodnosti koje je država davala od jeftinih kredita, zajmova za likvidnost...Oni su stajali u redu kod Fonda za razvoj, kod banaka. To su preduzeća koja su se prefinansirala, odnosno raširili delatnost da iz poslovanja više ne mogu to da isfinansiraju", opisuje za "Danas" propast tajkuna Ljubodrag Savić, profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu.

On podseća da su u međuvremenu došli na naplatu krediti banaka koje su im verovale, ali su pristizale i obaveze prema državi, porezi doprinosi i plate zaposlenima, dobavljači. Savić smatra da ta preduzeća mogu da reše probleme u okviru svojih finansijskih imperija tako što bi suzili posao, prodali neke firme da bi mogli da servisiraju one koje imaju šansu da prežive, a ne da staju u red kod države.

-"Neka se odreknu neke imovine, i zatvore svoje obaveze prema državi, dobavljačima i zaposlenima. Država mora da vodi računa o svim preduzećima, ali treba da preračuna šta je šteta a šta dobit, i ne može da pomaže samo odabranima. Ako pomognete tim preduzećima, vi ih amnestirate. Država im je već, činjenjem ili nečinjenjem, pomogla da zarade prvi milion. Nisam siguran da država treba da saučestvuje kako bi se očuvao neokrnjen taj njihov prvi milion, jer ni država ni društvo, ni građani nisu imali baš neke velike koristi od njih. Oni svoj veliki profit nisu delili sa građanima, a sada kada su u finansijskim problemima, očekuju da taj teret snose građani i budžet"; kaže profesor Savić.

Stiže račun – građanima Srbije

"Svi su u tom lancu i zavise od njih. Neko je rekao da je mali kredit problem firme, a da je veliki problem države. Jer kada firma uzme ogroman kredit, ne propada samo ona već i i svi koji su vezani za tu kompaniju. Ta velika preduzeća i njihovi vlasnici, koji su sada u problemima, ponašaju se kao da su veoma važni za Srbiju, pa država neće dozvoliti da oni propadnu. Perčević je nedavno rekao da su svi njegovi kratkoročni krediti pretvoreni u dugoročne, kamatne stope od 10 odsto svedene na četiri do pet odsto, data mu je mogućnost reprograma. Pitanje je ko to plaća? Naravno, građani Srbije", kaže profesor Ljubodrag Savić.

Uspon do duga od 2,5 milijardi

Na odluku o predstečaju čeka i firma Asprom, Stevana Alavanje, čije je ime vezano za aferu Agrobanke. Naime, Alavanja je, kako je navedeno u krivičnoj prijavi, mimo procedure i bez adekvatnog obezbeđenja zajmova, dobio 50 kredita od te banke. Gotovo polovina ih nije vraćena, a njihov iznos je blizu 2,5 milijarde dinara. U vreme dobijanja tih zajmova, Alavanja je bio vlasnik samo Asproma, a nakon toga kupuje vlasnički deo u Agrotrejdu, poljoprivredni kombinat Porečje iz Vučja i farmu Ramski Rit u Velikom Gradištu. Gotovo sve firme su dovedene do ruba propasti.