"Za početak, morate prihvatiti sebe takvi kakvi jeste, ali i svoje probleme. Nema bežanja. Morate voleti sebe i svoje probleme. To znači da poznajete svoje mogućnosti i svoje granice, da znate čime raspolažate kako biste najefikasnije rešili problem koji imate", objasnila nam je na Festivalu zdravlja, bioenergoterapeut Gordana Veinović.

Da li u stanju stresa treba sputavati sebe ili pustiti emocije da urade svoje?

"Najvažnije je da su naše misli pozitivne. Ne smemo da dozvolimo da nas negativne misli blokiraju. Ako je nešto jako potreslo naše emocionalno biće, luči se hormon stresa, mišići se stežu, krvni sudovi se sužavaju... i onda se osećamo loše. U tom trenutku ne treba da se samosažaljevamo, već da se napnemo da kontrolišemo situaciju. Važno je da ljudi shvate da sve počinje od načina na koji razmišljaju."

Dakle, nema "zatvaranja očiju"?

"Nikako. Treba biti hrabar i ne zavisiti od drugih, uhvatiti se u koštac sa problemima, a posle, kada sve prođe, bićete ponosni na sebe i brže ćete se opustiti kada uvidite da ste sami sebi pomogli. Samim tim, sledeći put, kada iskrsne novi problem, biće vam lakše jer ćete znati da možete da ga rešite."

Šta da rade oni koji imaju "kratak fitilj"?

"Ljudi koji imaju 'kratak fitilj', brzo i eksplozivno odreaguju, a takav je i uticaj stresa na njihovo zdravlje jer su emotivno i fizički povezani. Da bismo najbolje odreagovali u stresnoj situaciji, važno je da negujemo duhovnu higijenu. Trebalo bi da naučimo da budemo 'posmatrači' i da shvatimo da u životu ništa nije belo bez malo crnog i ništa nije crno bez barem tačkice belog. Takođe, važno je da ne dozvoljavamo da ego bude naš gospodar, jer ćemo na taj način mnogo smirenije da doživljavamo sve što se oko nas dešava".

Lako je reći, ali kako to stvarno postići?

"Stres nije bolest već naša rakcija na spoljašnje događaje. To znači da svako može, ukoliko hoće i malo se potrudi, da nauči da se kontroliše. To ne znači da treba ćutati i povlačiti se. Slobodan čovek je onaj koji kaže ono što misli i radi ono što želi, pod uslovom da time ne ugrožava nekog drugog. Kada bežimo od događaja iz spoljašnjeg sveta u svoj unutrašnji, jer mislimo da ćemo tu biti bezbedni, zapravo postajemo svoj najveći neprijatelj. Zato bi uvek trebalo da se pitamo zašto nas nešto nervira, šta je to što nam smeta? Takođe, važno je da shvatimo da nemamo prava da menjamo druge ljude, a sebe možemo. Kada se nađete u stresnoj situaciji, zapitajte se da li je vredno pažnje i truda to zbog čega se nervirate."