"Najčešći simptomi alergijskog rinitisa su učestalo kijanje, 10 i više puta uzastopno, zapušen nos i curenje vodenog sekreta iz nosa, svrab i crvenilo nosa i očiju, osećaj peckanja i suzne oči, nadražajni kašalj i grebanje u grlu. Simptomi alergijskog rinitisa liče na prehladu, ali ako prehlada traje više od nedelju dana, a javlja se uvek u isto doba godine, najverovatnije se radi o alergijskom rinitisu", rekao je prof. dr Branimir Nestorović, načelnik Odeljenja za pulmologiju i alergologiju, Univerzitetske dečje klinike u Tiršovoj ulici u Beogradu, na predstavljanju novog homeopatskog preparata, kalendara alergija i sajta alergijanapolen.rs.

"Alergijski rinitis, najčešće je alergijsko oboljenje, obuhvata od 15 do 30 odsto svetske populacije, a procenat obolelih se povećava iz dana u dan. Procenjuje se sa u našoj zemlji oko 40 odsto građana oboljeva od nekog vida alergije. Više od 600 miliona ljudi širom sveta pati od alergijskog rinitisa, a dve trećine pacijenata ima srednje ili teške simptome koji ih onemogućavaju u svakodnevnim aktivnostima. Statistike kažu da će do 2015. godine svaki drugi Evropljanin patiti od alergije", rekla  je Mirjana Mitrović, načelnica Službe za polen Agencije za zaštitu životne sredine.

Što se tiče sezone alergija, ona gotovo i da više ne postoji, s obzirom na to da je period cvetanja pojedinih biljaka produžen. Sezona polena počinje u prvim danima februara i traje do kraja oktobra, dakle "mirni smo" svega tri meseca. Takođe, treba znati i to da je koncentracija polena u vazduhu najveća ujutru, na suvom toplom danu i slabom vetru.

"Breza je prošle godine cvetala pet nedelja, dok je uobičajeno da to bude od dve do tri nedelje. Naročito su se činjenice promenile u vezi sa ambrozijom koja je probila sve svoje granice - od onih koje se odnose na njeno 'stanovanje' do sezone cvetanja.

Do sedamdeseti godina 20. veka ta biljka je bila potpuno nepoznata u Evropi, a sada je ima gotovo svuda. Postoje razne teorije otkud ona kod nas, neke čak kažu i da su je sejali Amerikanci kako bi povećali potrošnju lekova protiv alergije.

U svakom slučaju, ona se sada širi epidemijski. Cveta čak i na Ostrogu, na nadmorksoj visini od 900 metara, a zna se voli suvu, peskovitu zemlju i  toplo vreme", kaže dr Nestorović.

Zato je korisno koristiti kalendar alergija i u skladu s tim uvesti određenu terapiju. Koji lek je najbolji?

"Najbolje je preseliti se tamo gde nema alergenata, ali takvo mesto gotovo da više i ne postoji. Uz klasične lekove, preporučujemo i homeopatske preparate. Oni su blagi i nežni, nemaju neželjene efekte, mogu da ih koriste i deca, stari, žene koje doje. Možete ih kupiti u apoteci, bez recepta", kaže homeopata Marija Krivačić i dodaje da oni mogu da se koriste i preventivno.

"Problem u vezi sa alergijama je i taj što lekovi moraju redovno da se koriste, a s obzirim na to da je sezona cvetanja polena produžena, potrebno je lekove uzimati gotovo cele godine i to nekoliko različitih: antihistaminske tablete, kapi za nos, kapi za oči, ko ima astmu mora da koristi i sprej za pluća. Zato je homeopatija dobro rešenje, ali i fitoterapija. Svojim pacijentima preporučujem crni luk i koprivu", kaže dr Nestorović.

On je objasnio da ljudi koji pate od alergija ne muče muku samo sa kijavicom, bolom u grlu, već i sa depresijama, oslabljenom pažnjom, radnim elanom. Deca popuštaju u školi, broj samoubistava tokom cvetanja polena je veći.

"Takođe, alergične osobe moraju da paze i šta jedu. Oni koji su alergični na polen breze ne mogu da jedu jabuke, a smetaju im i kikiriki i šargarepa.

Oni koji su alergični na ambroziju ne smeju da piju čaj od kamilice, ili da na oči stavljaju obloge od te biljke. Njima može da smeta i banana, dinja i lubenica. To malo ljudi zna", kaže dr Nestorović, a mi smo ga pitali kako da znamo da li smo nazebli ili smo na nešto alergični?

"Nikako. Nije moguće napraviti razliku. Mnogi lekovi protiv naziba deluju i protiv alergije, a pacijenti često nisu svesni da imaju alergiju, već misle da im se iznova vraća neka kijavica, da su opet nazebli.

Zato preporučujem pacijentima koji su često 'prehlađeni' da urade test na alergiju, ali u ordinacijama gde je veći protok pacijenata, jer se smatra da su alergeni nakon tri mesece 'bajati'."