"Rusija nastavlja da spinuje lažnu i opasnu retoriku da bi opravdala svoje nezakonite akcije u Ukrajini. Ruska propagandna mašina nastavlja da promoviše govor mržnje i podstiče nasilje stvarajući lažnu pretnju u Ukrajini, a koja ne postoji", navodi Stejt department u saopštenju sa naslovom "Ruska fikcija: Nastavak. Još 10 lažnih tvrdnji o Ukrajini".

Stejt department ističe da "ne bi videli nasilje i tužne događaje kojima smo bili svedoci ovog vikenda, da nije bujice dezinformacija i ruskih provokatora koji izazivaju nerede na istoku Ukrajine".

Prva tačka se odnosi na tvrdnje Rusije da ruski agenti nisu aktivni u Ukrajini. Stejt department navodi da je, međutim, činjenica da je ukrajinska vlada poslednjih nedelja uhapsila na desetine osumnjičenih ruskih obaveštajnih agenata, od kojih su mnogi bili naoružani u vreme hapšenja.

Na tvrdnje Rusije da su proruski demonstranti isključivo ukrajinski državljani koji deluju svojevoljno, kao što je pokret Majdan u Kijevu, Stejt department odgovara da ruski internet sajtovi otvoreno regrutuju dobrovoljce da putuju iz Rusije u Ukrajinu i podstiču nasilje. Dodaje i da postoje dokazi da su mnogi od tih "demonstranata" plaćeni da učestvuju u nasilju i neredima.

"Jasno je da ti incidenti ne predstavljaju spontana događanja, već deo dobro orkestrirane ruske kampanje za podsticanje, separatizam i sabotažu ukrajinske države", ističe se u saopštenju objavljenom na sajtu Stejt departmenta.

Treća tačka odnosi se na ruske tvrdnje da "separatistički lideri na istoku Ukrajine uživaju široku narodnu podršku". Tim povodom Stejt department ističe da nedavne demonstracije na istoku Ukrajine nemaju široku podršku regiona i da su skromne po obimu, posebno ako se uporede sa protestima na Majdanu.

"Velika većina stanovnika Donjecka, njih 65,7 odsto, želi da živi u ujedinjenoj Ukrajini i odbija ujedinjenje sa Rusijom, pokazali su rezultati ispitivanja javnog mnjenja s kraja marta koje je obavio Institut za društvena istraživanja u Donjecku", navodi Stejt department.

Stejt department, povodom tvrdnji Rusije da postoji rizik da situacija na istoku Ukrajine preraste u građanski rat, ocenjuje da ono što se dešava na istoku Ukrajine ne bi bilo bez "ruskih dezinformacija i provokacija koje podstiču nemire".

"To se ne bi dešavalo da se veliki broj ruskih vojnih snaga ne gomila na granici, destabilizuje situaciju putem otvorenog pretećeg prisustva", naveo je Stejt department, dadajući da su OEBS posmatrači izvestili da su incidenti u Donjecku, Lugansku i Slavjansku "veoma ograničeni".

Peta tačka odnosi se na tvrdnje Rusije da Ukrajinci u Donjecku "ne priznaju nelegalne vlasti u Kijevu" i da su uspostavili "nezavisnu Narodnu Republiku Donjeck". Stejt department ukazuje da je veliki broj predstavnika civilnog društva i nevladinih organizacija u Donjecku kategorično odbacilo deklaraciju "Narodne Republike Donjeck" koju je doneo "manji broj separatista koji okupiraju regionalne administrativne zgrade".

Stejt department, u šestoj tački, opovrgava tvrdnje da je Rusija naložila "delimično smanjenje" broja snaga sa ukrajinske granice, ističući da nema dokaza koji bi potkrepili "značajnije pomeranje ruskih snaga od ukrajinske granice".

"Jedan bataljon nije dovoljan. Procenjuje se da je između 35.000 i 40.000 ruskih vojnika i dalje na granici, zajedno sa otprilike 25.000, koliko ih je trenutno na Krimu.

Sledeća ruska tvrdnja odnosi se na to da su Rusi u Ukrajini pod pretnjom. Stejt department navodi da ne postoje pouzdani izveštaji da se Rusi suočavaju sa pretnjama u Ukrajini.

"Anketa Međunarodnog Republikanskog instituta objavljena 5. aprila pokazala je da 74 odsto stanovništva koje govori ruski u istočnim i južnim regionima 'nije pod pritiskom ili pretnjom zbog svog jezika'. U međuvremenu, na Krimu je OEBS istakao zabrinutost za bezbednost manjinskih populacija, posebno Ukrajinaca, krimskih Tatara i drugih. Na žalost, najugroženiji Rusi su oni koji žive u Rusiji i protive se autoritativnom Putinovom režimu. Ti Rusi su stalno maltretirani i suočavaju se sa godinama zatvora što govore protiv Putinove redovne zloupotrebe vlasti", kaže se u saopštenju Stejt departmenta.

Kao osma ruska tvrdnja navedena je da "novu ukrajinsku vladu predvode radikalni nacionalisti i fašisti".

"Ukrajinski parlament (Rada) nije se promenio u februaru. To je ona ista skupština koju su izabrali svi Ukrajinci, koja se sastoji od svih partija koje su postojale pre februarskih događaja, uključujući i Partiju regiona bivšeg predsednika Janukoviča. Nova vlada, odobrena velikom većinom u parlamentu - uključuje mnoge članove Janukovičeve bivše partije - posvećena je zaštiti prava svih Ukrajinaca, uključujući i one na Krimu", odgovara Stejt department.

Stejt department je, povodom tvrdnji Rusije da su etničke manjine suočene sa progonima u Ukrajini od "fašističke" vlade u Kijevu, naveo da su vođe ukrajinskih Jevreja, kao i Nemaca, Čeha, i mađarske zajednice, sve javno izložile šta misle o sigurnosti pod novim vlastima u Kijevu.

"Šta više, mnoge manjinske grupe izrazile su strah od progona na Krimu koji su okupirali Rusi, što su potkrepili i posmatrači OEBS", ističe Stejt department.

Poslednja ruska tvrdnja odnosi se na to da Rusija ne koristi energiju i trgovinu kao oružje protiv Ukrajine.

"Nakon ruske nezakonite aneksije i okupacije Krima, Rusija je u protekle dve sedmice za 80 odsto podigla cenu svog prirodnog gasa koju Ukrajina mora da plati. Pored toga, Rusija traži povraćaj više od 11 milijardi dolara zbog ukidanja dogovora iz Harkova 2010. godine. Ruski potezi prete da nanesu ekonomsku štetu ukrajinskim građanima i biznisu.    Pored toga, Rusija nastavlja da ograničava ukrajinski izvoz u Rusiju, koji predstavlja značajan deo ukrajinske izvozne privrede", odgovorio je Stejt department.

Moskva je odbacila sličnu listu objavljenu 6. marta kao "primitivno izvrtanje realnosti", puno cinizma i duplih standarda, podsetila je agencije Rojters, ocenjujući da je objavljivanjem ove liste Vašington "skinuo diplomatske rukavice".