Privrednici koji stvaraju novu vrednost, imaju pravo da nadziru ko je i kako raspoređuje, jer je bilo "na hiljade političkih i institucionalnih pirana koje su kvaziredistribucijom uzimale sve što su oni stvorili", kaže Milan Knežević.
Prema njegovoj oceni, postojeće privredne komore - republička, pokrajinska i lokalne, nasleđene su matrice i predstavljaju "postkomunističke tvorevine", sve njihove predsednike imenuju stranke na vlasti, a zapošljavaju čak 800 ljudi.
Knežević je rekao da je budući premijer Aleksandar Vučić, sudeći prema najavljenim merama Vlade, izgleda pročitao ono što vlasnici privatnih preduzeća već deset godina govore i zato će od njega prvo tražiti primenu postojećih zakona iz te oblasti.
On je istakao da će privrednici tražiti da se poštuju i ustavne odredbe o ravnopravnosti na tržištu, jer su do sada od dodele podsticaja i beneficija određenim firmama "neretko najviše koristi imali partije i njihove vođe".
Komora malih i srednjih preduzeća će, najavio je Knežević, pokušati da bude "tampon zona" između kontinuirane diskriminacije koju prema privrednicima sprovode organi i institucije vlasti, a oni ne smeju da zbog toga dignu svoj glas, u strahu od represija i šikaniranja.
Kako je naglasio, od nove Vlade Srbije tražiće se ukidanje parafiskalnih nameta i taksi, za koje više niko ne zna koliko ih je, a trenutno ih ima oko 360, a pokušaće i da otkloni pogubne uticaje mnogih besmislenih uredbi i zakona.
Knežević je rekao i da nije razumeo najavu Vučića da će iz javnog sektora prebacivati kod privatnika one koji ne rade, naglašavajući da time kao da se želi da se dodatno "prikoči" privatni sektor.
Efektivno radno vreme u javnom sektoru, objasnio je on, jeste 2,5 sata, a u privatnom 5,5, i sad kao da se slanjem onih koji neće da rade na poslu želi to izjednačiti.
Knežević je ukazao i na nelogičnost u naplati poreza i taksi, pa tako stiže 18 puta veći porez na imovinu nego što je bila taksa na građevinsko zemljište, a "nadstrešnica u Valjevu od 3.000 kvadratnih metara je procenjena kao 60 dvosobnih stanova u Beogradu".
UKINUTI SUVIŠNE UPRAVNE U NADZORNE ODBORE
Izvršni direktor Asocijacije Zoran Vujović pozvao je i da se nadoknade u upravnim i nadzornim odborima u javnim preduzećima ukinu.
"Na to odlazi 500 miliona evra godišnje i pozivam budućeg premijera Aleksandra Vučiha da ih ukine jer je to je neodrživ sistem i potpuno ekonomski neopravdan", rekao je Vujović Tanjugu.
On je naveo da bi trebalo da se ukinu nadoknade u upravnim i nadzornim odborima u javnim preduzećima u kojima je država sto odsto vlasnik, jer se na taj način, ocenio je, ništa neće izgubiti, već će uštedeti.
Prema njegovim rečima, u Srbiji postoji 7.000 ustanova koje su 100 odsto na državnom budžetu, a 8.000 indirektnih korisnika budžeta, dok su nadoknade u odborima u proseku oko 600 evra, a u odborima i do pet članova.
Vujović je ocenio da u javnim preduzecima u kojima ima više nosioca kapitala i u kojima država ima određeni procenat vlasništva, kao u NIS-u, EPS-u ili Telekomu, treba da postoje upravni i nadzorni odbori, dok je to potpuno neopravdano u zavodima za zdravlje, Beogradskoj tvrđavi, Gradskim pijacama...
"Ti su nadoknade po 1.000 evra - to sve mi plaćamo i čudi me da niko taj podatak do sad nije izneo - da li zbog nepotizma, jer se tamo ljudi uhlebljuju potpuno nepotrebno", rekao je Vujović.
