Reforma javnog sektora i poreskog sistema, kao i organizovana borba države protiv sive ekonomije prve su na listi 10 ključnih reformi koje privreda traži od nove vlade.
U anketi koju je Unija poslodavaca Srbije (UPS) sprovela među 1.284 malih, srednjih i velikih preduzeća u 44 grada i opštine Srbije, direktori, menadžeri i vlasnici privrednih društava su imali zadatak da rangiraju po važnosti 10 od 32 oblasti važne za poslovanje njihovih preduzeća.
Za reformu javnog sektora glasalo je blizu tri četvrtine anketiranih privrednika (73,4 odsto), koji smatraju da je preglomazan javni sektor uzrok ogromne birokratije koja puno košta privredu, saopštio je danas UPS.
Privrednici tvrde da se kroz razne poreze, parafiskalne namete i druga opterećenja poslovanja stalno smišlja način kako da se obezbede zarade za armiju zaposlenih u javnom sektoru, javnim preduzećima, državnoj upravi i lokalnim samoupravama.
Za reformu poreskog sistema glasalo je 69,5 odsto privrednika, koji žele da "jasno vide za šta daju novac kroz poreze".
Takođe, privreda traži napuštanje sistema jednakog (linearnog) oporezivanja zarada i uvođenje progresivnih poreskih stopa, s tim da ukupno opterećenje zarada manjih od prosečne zarade ne treba da pređe 40 odsto (umesto sadašnjih 65 odsto). Ovo treba da pomogne u borbi protiv sive ekonomije i omogući novo zapošljavanje, dodali su oni.
Ispitanici su naveli da minimalna zarada treba da bude privremena mera dozvoljena na samo godinu dana, kada se firme nađu u finansijskim problemima zbog pada prihoda i drugih nepovoljnih okolnosti na tržištu, ali da u tih godinu dana minimalac bude oslobođen plaćanja poreza i doprinosa.
Za organizovanu borbu države protiv sive ekonomije glasalo je 64,9 odsto, a smatraju da država mora da pojača kontrolu robe preko graničnih prelaza, spreči šverc po ulicama i otvorenim tržnim centrima i proširi poreski obuhvat kod naplate poreza na imovinu, jer u Srbiji, tvrde, postoji više od milion nelegalno sagrađenih objekata koji su potpuno van sistema oporezivanja, a porez se naplaćuje samo od onih koji rade legalno.
Na listi reformi su i reforma Poreske uprave Srbije, reforma privrednih zakona (Zakon o privrednim društvima, Zakon o stečaju..), uvođenje elektronske uprave i komunikacije na nivou svih institucija u Srbiji.
Iako se zalažu za reformu penzionog sistema, anketirani smatraju da nije dobro povećanje starosne granice za odlazak u penziju i da država treba da napusti sadašnji sistem obaveznog penzionog osiguranja i da uvede takozvanu minimalnu garantovanu državnu penziju za buduće penzionere, a da sadašnjim garantuje prava ostvarena po važećim propisima.
To bi, smatraju oni, dalo prostora da se smanje penzioni doprinosi koji su najveće opterećenje zarada i omogući zapošljavanje mladih.
Privrednici su mišljenja da je neophodna i reforma zakonodavstva u oblasti građevinarstva, promene Zakona o radu i reforma zdravstvenog sistema.
Prioriteti među reformama koje je potrebno sprovesti biće poslati kabinetu novog premijera Srbije, čim Vlada Srbije bude zvanično oformljena.
