Primenom naprednih tehnologija moguće je uštedeti više od 40 odsto energije, a u Srbiji se troši četiri do pet puta više energije nego u zemljama EU i dva do tri puta više nego u okruženju.
U Srbiji, takođe, postoje velike emisije gasova sa efektom "staklene bašte" iz energetskog sektora - 76 odsto.
Kneževiće je naglasila da u Srbiji između 300.000 i 400.000 stambenih objekata nema odgovarajuću termozilaciju, zbog čega se rasipa energija i više plaća za grejanje.
U okviru Strategije razvoja energetike u Srbiji do 2015. godine energetska efikasnost je jedan od prioriteta racionalnog korišćenja energenata, kao i korišćenje novih obnovljivih izvora energije, rekla je on dodajući da je energetska efikasnost jedan od prioriteta EU.
Predsednik Upravnog odbora CEDEF - a Jovanka Arsić Karišić je nagalsila da Srbija uvozi više od 33 odsto energije, kao i da do 2020. godine ima udeo obnovljivih izvora energije u potrošnji energije od 27 odsto.
Od tih 27 odsto električna energija će činiti 36 odsto, 30 odsto toplotna energija, a 10 odsto biće udeo biogoriva u transportu.
Savetnik ministra energetike Nenad Ilić je kazao da bi nakon formiranja nove vlade u parlamentu trebalo da bude usvojen novi Zakon o energetici, koji će se naći na dnevnom redu u prvom paketu zakonskih akata za usvajanje.
Ilić je podsetio da će Srbija u narendom periodu morati da primenjuje "reći energetski paket"odnosno nove evropske propise u oblasti energetike, kojem će biti usklađen Zakon o energetici.
On je istakao da će tim zakonom biti otklonjene administrativne barijere za ulaganja u tokm sektoru i da Ministarstvo energetike već pregovara sa potencijalnim ulgačima.
Prema njegovim rečima, pregovara se i o primeni modela PPA (Power purćase agreement) odnosno ugovorima o kupoprodaji elektricne energije kojima se određuje kupac, dobavljač, količina, cena i rok isporuke.
Ilić je kazao da su predviđeni podsticaji za cenu po kojoj će se otkupljivati energija dobijena iz obnovljivih izvora energije.
Na skupu je bilo reči i mogućnosti finansiranja putem modela javno privatnog partnerstva i ESCO ugovora.
Prosečna godišnja stopa rasta tražnje za energijom u regionu Jugoistočne Evrope 2,3 odsto, što je duplo više u odnosu na prethodnu deceniju.
Konstantan rast potreba i tražnje za energentima i sve veća eksploatacija ograničenih prirodnih resursa u prvi plan su istakli pitanje obezbeđivanja dovoljnih količina energije na ekonomski, energetski i ekološki prihvatljiv način, a najviše putem primene naprednih tehnologija i modela finansiranja.
Za Srbiju je najvažnije da u toj oblasti obezbedi sigurno, kvalitetno i pouzdano snabdevanje energijom i energentima i smanji uvoz, a jedan od osnovnih ciljeva energetske politike zemlje je i uvođenje savremenih tehnologija u energetski sektor.
