Banke su u 2013. godini sklopile 13 miliona ugovora, a opravdanih prigovora je bilo oko 300 i svi se odnose na kredite u švajcarskim francima, izjavio je danas generalni sekretar UBS Veroljub Dugalić.
"Nismo imali priliku da tu tužbu vidimo, ali svakako nije jasno zašto bi neko preko suda pokušavao da istera pravdu ako postoji odluka NBS koju su prihvatile sve banke, a klijenti su to dobili kroz dan dva", rekao je Dugalić na predstavljanju najnovijeg izveštaja Kreditnog biroa UBS.
On je naglasio da su od takvih parnica na dobiti samo advokati, a da klijenti nepotrebno komplikuju.
"Već im je dato to pravo, a oni se upuštaju u suđenje iako znaju kako to kod nas ide - prvo ročište, drugo ročište, žalbe klijenata ili banaka..." kaže Dugalić.
On je naveo primer Mađarske gde je mnoštvo klijenata uzelo stambene kredite indeksirane u švajcarcima, a sada za to snose posledice.
Tamo je, kako je rekao, Ustavni sud odlučio da je kreditiranje u stranoj valuti po zakonu i da svi koji su se zadužili u švajcarcima, iako su mogli da se zaduže i u forintama, sada moraju da snose posledice.
"Ista logika važi i kod nas. Nije postojala zakonska obaveza koja bi sprečavala zaduživanje u francima i klijenti su se za to opredeljivali. Nisu banke za to krive", poručio je Dugalić.
Upitan o stranim bankama koje su izrazile interesovanje da kupuju banke u Srbiji, on je rekao da je u mnogim slučajevima bilo nagoveštaja, ali ne i konkretnih rezultata.
Pričalo se da je za Čačansku banku zanteresovan investitor iz Rusije, Turske i Emirata, a na kraju se svelo na interesovanje jedne turske banke, rekao je generalni sekretar Udruženja banaka Srbije .
Prva, a možda i poslednja, kolektivna tužba u Srbiji podneta je protiv tri domaće banke zbog kredita u švajcarskim francima, a "teška" je nekoliko desetina miliona evra. Prvo ročište je 16. juna.
Banke se optužuju za samovoljno menjanje kamatnih stopa i što su propustile da klijente obaveste o svim mogućnostima koje mogu da očekuju kada se zadužuju u stranoj valuti - posebno švajcarskom franku.
"Preporuka NBS" iz sredine 2013, doneta kao rešenje za problem kredita u francima, je da se građanima koji su uzimali kredite tokom 2007. i prvih devet meseci 2008. godine ( kada je švajcarski franak bio najslabiji u odnosu na evro) u naredne tri godine otplaćivali bi rate koje su za 12 do 19 odsto niže od njihovih tekućih rata.
BANKE PROFITITARE 1,14 MILIJARDI EVRA, ALI ZA 12 GODINA
Dugalić izjavio je danas da su banke u 2013. godini ostvarile gubitak od 18 miliona evra.
Dugalić je na predstavljaju najnovijeg izveštaja Kreditnog biroa UBS istakao da su podaci sa kraja godine ukazali da dobit banaka između dva i tri odsto, ali da je to na kraju decembra ipak korigovano i da su banke u gubitku.
Za to je, prema njegovim rečima, "zaslužan" prvo pad kamata na kredite, a drugo smanjinje kreditne aktivnosti za oko 10 odsto i indirektni otpis plasmana na kraju godine.
Podaci su takvi da je 31.12.2013. godine 15 banaka ostvarilo gubitak, uključujući i Univerzal banku, dok je 15 banaka poslovalo pozitivno.
Dugalić je podsetio da su od 2002. godine u Srbiju počele da dolaze banke sa stranim kapitalom, a kako je rekao, od te godine zaključno sa 2013, one su ostvarile pozitivan rezultat u iznosu od 1,551 milijardu evra (pre oporezivanja).
U tom periodu su, kaže on, banke zabeležile i gubitak u iznosu od 537 miliona evra, što znači da je neto dobit koju su banke ostvarile u tih 12 godina iznosila 1,14 milijardi evra.
"Prošle godine su samo tri kompanije u Srbiji zaradile oko pola milijarde evra i svi kažu da je to odlično, ali kad banke zarade dva puta više za 12 godina, onda kažu kako one pljačkaju narod. Pa kako to?!", zapitao se Dugalić.
Prema njegovim rečima, banke su u Srbiji prvi put ostvarile profit 2005. dok su pre toga poslovale s velikim gubicima.
Stopa prinosa na kapital je 2005. (pre plaćanja poreza) kako je naveo, iznosila 5,3 odsto, naredne godine bila je 7,7, a u 2007. godini 7,2 odsto, a u 2008. ostvarena je najveća stopa prinosa od 8,3 odsto. Podaci UBS su pokazali da se već 2009. stopa prinosa na kapital prepolovila i iznosila je 4,5 odsto, 2010. - 5,1 odsto, u naredne dve godine tek 0,2, odosno, 1,9 odsto, dok je u 2013. godini zabeležen gubitak.
Dugalić je poručio da su banke kod nas sigurne, navodeći da je adekvatnost kapitala iznosila 20,9 odsto, dok je prema Bazelskom sporazumu minimum osam odsto, a prema našim zakonima 12 odsto.
On je istakao da je koeficijent likvidnosti banaka 2,5 ( bazelski minimum je jedan) što znači da banke raspolažu novcem u svakom trenutku kad klijent dođe.
"Dobro je što su u svakom trenutku banke likvidne, a s druge strane loša je prevelika likvidnost, jer je mnogo para umrtvljeno i nije plasirano kroz kredite", poručio je Dugalić.
On je dodao da nije problem u bankama što ne daju kredite, one bi, kako kaže, odobravale kredite, ali je postavio pitanje - kome.
Postoje uslovi koje propisuje NBS i postoji klasifikacija preduzeća, rekao je Dugalić i dodao da ako je firma na primer bila u blokadi, onda ona ne spada u kategoriju A, nego recimo, u kategoriju D, gde je trošak banke daleko veći.
"Ako banka firmi iz kategorije D odobri milion evra kredita, isto toliko mora da odvoji i na ime rezervacije. Za kategoriju A rezervacija nije potrebna", rekao je Dugalić.
