Srbi ne bi trebalo da učestvuju na opštim izborima na KiM ukoliko njihovi zahtevi ne prođu u Skupštini Kosova, stav je srpskog ministra Aleksandra Vulina.
On je ocenio da je žalosno što je trebalo 15 godina da bi se došlo do inicijative za osnivanja Specijalnog suda za zločine počinjene na Kosovo i Metohiji i što niko nije osećao potrebu da srpske žrtve barem prebroje.
"Osnivanjem tribunala istina će mnogo teže moći da se sakrije. Beograd će dostaviti svoja dokumenta, porodice ubijenih i nestalih imaće priliku da pred celim svetom ispričaju svoje priče. Za nas je dobra vest da neko kaže da nije bilo dozvoljeno ubijati Srbe", rekao je Vulin.
Prema njegovim rečima, od Euleksa i Kfora mi boljih prijatelja na Kosmetu nemamo, ali ako Euleks kod Srba konstantno izaziva revolt, onda mora da se suoči da ulazi u problem baš sa tim Srbima.
"Njihovo upozorenje da će misija EU postati nepoželjna na severu drugi je žuti karton", rekao je Vulin.
"I ranije je bilo prekida saradnje sa Euleksom i Srbi su je željno obnavljali. Sada traže elementarnu stvar - da budu obavešteni o sprovođenju akcija, ne da odlučuju", naveo je on.
"Čemu služi KPS na severu ako ga ni o čemu ne konsultujete? Puno smo vremena utrošili da pripadnike MUP uvedemo u KPS i da kao njegov deo služe svom narodu. Kako to da rade ako se sve radi mimo njih? Međunarodna zajednica treba da razgovara sa legitimnim predstavnicima Srba sa KiM i ne bi bilo loše da probaju i da ih poslušaju", rekao je Vulin.
Lider opozicione Alijanse za budućnost Kosova (ABK) i bivši premijer Kosova Ramuš Haradinaj smatra da je formiranje specijalnog suda za zločine korak unazad za Kosovo, piše "Koha ditore". "Ovo oko suda je uzmi ili ostavi. Ako sami usvojimo u skupštini, onda ćemo imati neka ovlašćenja jer će sud biti na osnovu kosovskih zakona. Ili ćemo reći mi nemamo kapaciteta i Ujedinjene nacije će formirati tribunal, što bi bilo loše za nas jer bi izašlo iz orbite naših ovlašćenja", rekao je Haradinaj, inače bivši vođa OVK koga je Haški tribunal oslobodio optužbi za ratne zločine.
Selimi kaže da je time manjinama data četvrtina mesta u parlamentu, iako čine samo pet odsto stanovništva ali da je to bilo potrebno da bi se obezbedilo da se lideri kosovskih Srba priključe kosovskim institucijama nakon nezavisnosti.
"Prema takvoj formuli 'rezervisana mesta" su automatski preobražena u 'garantovana mesta', što omogućava Srbima da imaju najmanje 10 poslaničkih mesta", kazao je Seljimi i napomenuo da, za sada, ne postoji dvotrećinska većina u parlamentu koja bi podržala produženje principa "rezervisanih mesta".
Što se tiče specijalnog suda, Selimi kaže da su međunarodni partneri uvažili ključne zahteve Kosova u vezi sa istragama specijalnog tužioca Klinta Vilijamsona o navodima iz izveštaja Dika Martija, "uprkos tome što je Srbija je svim sredstvima propagande pokušala da iskoristi Martijeve optužbe, kako bi prekrojila istoriju kosovskog rata i vratila pitanje Kosova pod okrilje UN".
"Bilo je više od 10 formalnih zahteva Srbije upućenih Ujedinjenim nacijama da se bave optužbama iz izveštaja Dika Martija, ali sada je jasno da će te navode istražiti kosovski sud, u okviru zakona i Ustava Kosova, sa međunarodnim pravnim osobljem, koje će podržati naš specijalni sud", kazao je Seljimi za "Danas".
"Ne treba da strahujemo već da u potpunosti podržimo osnivanje tog suda, znajući da porodicama civilnih žrtava na obe strane, ne samo na albanskoj, trebaju odgovori o njihovim bližnjima", kazao je Seljimi.
