Strani kreditori bi mogli da odustanu od Srbije i povuku novac ako se ne primene ozbiljne mere štednje i smanjenja budžetskog deficita i javnog duga, rekao je član Fiskalnog saveta Vladimir Vučković.
On je u intervjuu za novi broj Biznis magazina rekao da Srbija zavisi od zaduživanja i da je svake godine potrebno oko 5,5 milijardi evra da pokrije rupu koju stvaraju budžetski deficit i otplata javnog duga.
"Pošto ovu zavisnost ne možemo da smanjimo na kratak rok, čak i da se odmah sprovede najjača moguća fiskalna konsolidacija, jasno je da smo 'na ivici noža' i da bi eventualni prestanak dotoka svežih kredita značio stihijsko prilagođavanje", ocenio je Vučković.
Teško je proceniti kada bi kreditori mogli da odustanu od Srbije, istakao je, ali se od njih može čuti da očekuju ozbiljne mere ili će u suprotnom preispitati svoju izloženost u Srbiji, što zapravo znači da bi mogli da povuku novac.
"Neke rezerve postoje, ali bi one potrajale nekoliko meseci i posle toga bi se stvar ogolila. Zbog svega toga proizlazi potreba da se jasno opredelimo i počnemo da sprovodimo fiskalnu konsolidaciju i u tom slučaju sam uveren da bismo i dalje mogli da računamo na kapital iz sveta", rekao je član Fiskalnog saveta Srbije.
Vučković je ocenio i da jedan izvor neizvesnosti predstavlja novac iz Ujedinjenih Arapskih Emirata, pošto je budžetom predviđeno tri milijarde evra kredita, a za sada je jasno da može da se računa na manje od trećine projektovanog iznosa iz toga izvora.
"Bez tog novca morali bismo da se snalazimo na drugim mestima, verovatno emisijom evroobveznica, a onda se pritisak kreditora pojačava", rekao je Vučković.
Prema njegovim rečima, ozbiljan plan konsolidacije bi olakšao priliv iz javnih izvora, ali i eventualnu pojačanu potrebu priliva iz privatnih kanala, odnosno od investitora.
"Rizici postoje, oni su sve veći i to je jasan znak da je krajnje vreme da smanjujemo rashode i budžetski deficit", istakao je Vučković.
Član Fiskalnog saveta je ocenio i da je oko pitanja neophodnih mera štednje i očekivanog rebalansa budžeta stanje do te mere zaoštreno da je manevarski prostor sužen oko zarada u javnom sektoru i plata.
"Svaka štednja je potrebna i dobrodošla, od dnevnica i službenih automobila do preispitivanja subvencija, ali je vreme toliko oskudno, a uštede toliko velike da je potrebno da se smanjuju najveći budžetski rashodi - zarade i penzije. To je cena koju plaćamo za višegodišnji javašluk i nebrigu o javnim finansijama", rekao je Vučković.
On je istakao da se neophodne uštede u budžetu za 2014. kreću oko jedan odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP), a to je 400 miliona evra.
Prema rečima Vučkovića, to nije vrednost koja je pala s neba, već je izvedena iz potrebe sužavanja deficita do 2017. sa sadašnjih osam odsto BDP-a na dva do tri odsto i zaustavljanja rasta javnog duga.
"Ne postoji nijedno ekonomsko opravdanje da penzije budu izostavljene iz mera koje treba da uslede. Prema odnosu mase penzija prema onome što stvaramo, prema odnosu penzije i plate, pa čak i prema iznosu penzije u evrima, mi smo prevršili svaku meru i ne možemo da se poredimo s drugim zemljama", rekao je Vučković.
