Skopski list "Večer" navodi da se "balkanskom rutom" godišnje prenese 60 do 65 tona heroina u zemlje EU.
Zemlje jugoistočne Evrope, uključujući i Makedoniju i Srbiju, iz godine u godinu beleže sve manji uspeh u borbi protiv trgovine drogom zaplenjujući sve manje količine heroina iako je "Balkanska ruta" ključna karika u transportu ove droge iz Avganistana do centralne i zapadne Evrope, objavio je danas skopski list Večer.
Pozivajući se na izveštaj Kancelarije za drogu i kriminal Ujedinjenih nacija (UNODC), objavljen krajem marta, Večer navodi da je "Balkanska ruta", po kojoj se putevima za krijumčarenje godišnje prenese 60 do 65 tona heroina čija su krajnja destinacija zapadnoevropske zemlje, teška na stotine miliona evra.
Prema podacima iz izveštaja UN u 2012. godini zaplenjeno je ukupno blizu jedne trećine od svih pošiljki heroina čija je krajnja destinacija bila zapadnoevropsko tržište, što je ozbiljan udar krijumčarima budući da su izgubili stotine miliona evra čistog profita od prodaje droge, što im je i smanjilo moć za organizaciju i sprovođenje daljih kriminalnih operacija.
Prema detaljima izveštaja vidi se da je u 2012. godini Turska zaplenila najveće količine heroina, 13,2 tona, kao i da su zemlje EU koje su krajnja destinacija uspele da preseku na desetine kanala i da zaplene još pet tona heroina, dok je u svim zemljama jugoistočne Evrope zaplenjeno ukupno manje od jedne tone heroina, što je najmanja količina u poslednjih deset godina.
Pretpostavlja se da je uzrok tome regionalna integracija zemalja i njihov ulazak u EU, čime su ukinute granice i granični prelazi, samim tim i kontrole policije i carinskih službi, kao i strategija krijumčara koji su drogu počeli da preusmeravaju istovremeno preko tri trase: južne, centralne i istočne.
Takozvana južna trasa koja vodi od Avganistana, preko Pakistana, Irana i Turske direktno produžava do pristaništa u Grčkoj, Italiji i zapadnoevropskim zemljama, istočna trasa prelazi preko Bugarske i Rumunije, dok centralna trasa krijumčara droge u najvećoj meri prolazi preko zemalja bivše Jugoslavije.
Prema izveštaju UN najveći procenat pošiljki droge završava u Holandiji, koja se smatra centrom za redistribuciju, odnosno zemljom gde se pošiljke prepakuju i šalju u susedne zemlje.
Za razliku od slabijih rezultata u zapleni krijumčarenog heroina, prema izveštaju UN, zemlje jugoistočne Evrope prednjače u presecanju lanaca krijumčarenja marihuane za koju se sumnja da se odgaja u nekoliko regiona u Albaniji.
Prema izveštaju UN u 2012. godini u zemljama jugoistočne Evrope zaplenjeno je ukupno 48 tona marihuana što je najveća količina u poslednjih deset godina i što je duplo vise nego 2011.godine kada je zaplenjeno 23 tone marihuane.
Izveštajem UN obuhvaćeno je i krijumčarenje kokaina, ali budući da nijedna od zemalja regiona jugoistočne Evrope ne proizvodi ovu droge za sada se ona u njima smatra malom pretnjom.
Najveći problem u švercu kokaina, prema izveštaju UN, predstavljaju veze južnoameričkih proizvođača sa balkanskim kriminalcima, koji se javljaju kao jedni od najkrupnijih distributera kokaina u zapadnoevropskim zemljama.
