Ekspert Bečkog ekonomskog instituta (WIIW) Vladimir Gligorov smatra da je moguće da Srbija završi pristupne pregovora sa EU do 2018 ali ukazuje da su sada na početku teža poglavlja što može i da uspori napredak.
Gligorov je, u izjavi Tanjugu, rekao da je moguće završiti pregovore za pet godina i da je to brzina kojom se taj proces odvijao u najvećem broju slučajeva.
"Pošto su pregovori počeli, moguće je završiti ih do 2018, mada je verovatno da će malo duže da traju, jer se proces promenio. Sada pregovori počinju sa težim poglavljima, tako da se sam početak produžava", kazao je Gligorov.
Po završetku pregovora, proces ratifikacija i eventualnog ispunjavanja dodatnih uslova traje oko dve godine posle čega sledi prijem u članstvo, podsetio je on.
"Ako bi Srbija bila jako ambiciozna ona bi mogla da završiti ceo proces do 2020," rekao je Gligorov
On je, prethodno na skupu "Deset godina posle proširenja EU - dostignuća i sledeći koraci", podsetio da je proces širenja EU 2004. išao veoma brzo i brže nego što se očekivalo ali se situacija promenila s dolaskom krize.
Što se tiče Balkana, EU je rešila da zemlje tog regiona primi u članstvo, samo je pitanje brzine, odnosno sposobnosti samih zemalja i problema u regionu, rekao je on.
Na pitanje šta Srbija dobija ulaskom u EU on je objasnio da je prvi motiv ulaska obično stabilnost, pre svega politička, pa regionalna.
Motiv je, kako je dodao, i pristup većem tržištu kao i finansijskim sredstavima i sistemu.
"Što se tiče brzog privrednog efekta, teško je očekivati sve dok se ne uspostave neki prethodni uslovi u Srbiji, pre svega institucionalne i infrastrukturne prepostavke," rekao je on.
Srbija i Balkan, ocenio je Gligorov, u celini imaju dosta značajnih prednosti s obzirom na položaj i obrazovanost stanovništva, a posebno kada reč o industrijskoj proizvodnji.
"Međutim ne može se očekivati da će se odjednom preći iz siromaštva u bogatstvo", ukazao je on.
Kada je reč o novoj vladi u Srbiji Gligorov je istakao da je što se tiče evropske integracije, proces počeo i da je predvidiv.
"Posvećenost je tu. Kako stvar bude odmicala biće sve skuplje odustati od toga", ukazao je on.
Gligorov je ocenio da je trenutno je teško reći kako će izgledati mere vlade u oblasti privrede, rekavši da će program vlade pokazati šta konkretno znače najave o radikalnim i sveobuhvatnim reformama.
On je ukazao da je u ranijim slučajevima izostajala implementacija i da je bitno da se vidi šta će se uraditi do leta, do kada je najavljeno da će biti usvojeni glavni reformski zakoni.
Do kraja godine, prema njegovim rečima, Srbija mora uraditi što je započela, a to su strukturne reforme sadržane u zakonima.
On je dodao da je korporativni sektor u teškoj finansijskoj krizi i da je potrebna konsolidacija. Isto tako potrebno je doneti zakon o radu, koji ima nedostatke a koji utiču na rad na crno i investicije.
Takođe Gligorov smatra da treba prići rešavanju problema u sektoru energetike, ali i problemima vezanim za tržište dugova.
"Do kraja godine je potrebno da se bar zna konačni ishod svih slučajeva preduzeća u restruktuiranju, kao i kako će se rešiti problemi sa gubitašima, pre svega kada je reč o Srbijagasu, jer tu postoje određeni odnosi sa Rusijom, i kako će se regulisati odnosi sa NIS-om, jer i tu postoje ozbiljni problemi", naglasio je on.
Gligorov je istakao da ako se, ove godine, ne bude sprovela fiskalna konsolidacija, kao što je najavljeno, teško da privredni rast može da bude pozitivan.
On je ukazao da međunarodne ustanove slede očekivanja ranije vlade od 1 odsto, a da domaći izvori govore da neće biti rasta.
"Da li je nula ili jedan, ili minus jedan nije od odlučujućeg značaja. Mnogo je važnije kako će izgledati sledeća godina, jer ako se ove godine ovo sve ne uradi, onda će sledeće godine biti godina naplate računa. Onda se kriza produžuje a oporavak odlaže", upozorio je Gligorov.
Na skupu u Beču učestvovala je i Vesna Pešić koja je govorila o značaju daljeg širenja EU na Balkan, podsećajući na solunska obećanja, kao i da po prvi put sve zemlje regiona imaju zajednički cilj, a to je članstvo u Uniji.
Takođe je istakla da takozvani umor od daljeg širenja ne bi smeo da utiče na evropsku perspektivu Balkana.
