Ukoliko majka doji, poželjno je to da nastavi, jer je dojenje najbezbedniji način ishrane, majčino mleko je uvek dostupno i sadrži sve potrebne hranljive materije, poručuju iz Batuta.

Ukoliko se količina majčinog mleka zbog stresa smanji ne treba odustati od dojenja, a ukoliko dete često traži da sisa i pri tome dugo sisa, to ne mora da znači da majka nema dovoljno mleka.

Ako dete ne sisa već je na ishrani adaptiranom mlečnom formulom, prilikom pripreme neophodna je higijena ruku osobe koja priprema hranu. Ruke je potrebno oprati mlakom vodom i sapunom, a u nedostatku vode ruke je potrebno dezinfikovati alkoholom ili sredstvom za dezinfekciju ruku.

Vlažne maramice nisu dovoljne za dezinfekciju ukoliko nisu na bazi alkohola, odnosno ukoliko na pakovanju ne stoji natpis "antibakterijske".

Preporučuje se korišćenje proizvoda u kojima je zamena za majčino mleko već razmućena i spremna za korišćenje, a koji detetu treba da se daju iz čiste šolje.

Odojčetu uzrasta šest meseci i starijem, osim mleka potrebna je i dopunska ishrana koja takođe treba da je zdravstveno bezbedna.

U uslovima smeštaja u kolektivnim centrima ali i nakon povratka kući, savetuje se korišćenje industrijski proizvedene hrane za odojčad uzrasta do godinu dana.

Za decu od navršene godine i stariju savetuje se korišćenje konzerviranih namirnica, ali i termički obrađeno povrće, suvo voće, konditorski proizvodi, upakovan hleb, dvopek, krekeri, kao i dugotrajnog mleka.

Ukoliko ne postoje frižideri za čuvanje hrane, preostalu količinu neutrošene hrane potrebno je baciti.

Prilikom pripreme namirnica neophodna je striktna higijena ruku, kao i kuvanje namirnica životinjskog porekla.

Voće i povrće koje se inače koristi u sirovom obliku oprati u mlakoj vodi, očistiti, ponovo oprati i termiči obraditi.

Sve namirnice koje su bile u kontaktu sa vodom iz poplavnog talasa ni u kom slučaju ne koristiti za ishranu.

Neophodna je striktna higijena ruku, ne samo prilikom pripreme hrane već i pre konzumiranja hrane.