Zmije u ravničarskim područjima Srbije su neotrovne i potpuno bezopasne – ako se izuzme nekoliko lokaliteta u Vojvodini na kojima ima šarki. Najčešće se sreću smukovi i vodene vrste – ribarice i belouške. Sve navedene vrste mogu da narastu do 1,5 ili čak 2 metra, zbog čega zaiste deluju zastrašujuće. Od otrovnih zmija, u užoj Srbiji su prisutni šarka i poskok, ali čak ni od njih ne preti neminovno smrtna opasnost, piše na sajtu Srpskog herpetološkog društva "Milutin Radovanović", koje apeluje na sve medije i građane da ne šire paniku.

Otrovnice se od drugih vrsta zmija lako razlikuju: duž smeđih ili sivih leđa imaju tamnu cik-cak šaru. Šarke mogu biti i potpuno crne.

Ako vas ujede zmija, za koju mislite da je otrovna, potrebno je primeniti mere prve pomoći i obratiti se lekarima, koji će vam dati protivotrov.

Ujed otrovnica poznaje se po dve ubodne ranice na odstojanju od šest do deset milimetara koliki je razmak otrovnih zuba naših vrsta. Otrovne zmije ponekad nanesu i takozvani suvi ujed, pri kojem ne ubrizgaju otrov (tragovi zuba mogu postojati, ali su suvi). Takav ujed služi samo da zastraši napadača.

Simptomi su: znojenje, opšta slabost, ubrzano disanje, dijareja, povraćanje i gubitak svesti. Tragovi ujeda obično krvare, brzo se javlјa oteklina, utrnulost i crvenilo. U nekim slučajevima mogući su i masovni otoci.

Ujed pri kojem zmija ubrizga otrov u ranu praćen je, najčešće, bolom i otokom. Znaci trovanja zavise od opšteg zdravstvenog stanja ujedene osobe i od dela tela na kojem je ujed: izraženiji su ako je ujedena starija osoba ili dete, te ako je ujed lociran na glavi ili vratu.

Od prve pomoći treba primeniti samo istiskivanje mesta ujeda do pojave sukrvice: rana se nikako ne sme isisavati jer postoji velika šansa da u usnoj duplji postoji mikro-ranica preko koje otrov može ući u krvotok!

Jedino što se još može uraditi odmah nakon ujeda jeste spajanje ranica ujeda finim rezom (skalpelom ili nožem), čime se povećava površina za istiskivanje otrova. Otrov koji se zadržao na površini kože treba jednostavno obrisati suvim ubrusom (otrov ne može da prodre kroz neoštećenu kožu).

Ujedeno mesto po mogućnosti tretirati hladnim oblogama. Osobi koju je ujela zmija treba dati što više tečnosti, najbolje vode. Uzimanje alkohola, kafe, čaja, energetskih pića ili bilo kojih lekova nije dozvolјeno: većina tih supstanci dovodi do širenja krvnih sudova i povećavanja propustlјivosti njihovih zidova (jednom rečju, pospešuje se cirkulacija krvi), čime se olakšava prodiranje otrova dalјe od mesta ujeda.

Izuzetno je važno i da se ujedena osoba umiri: panika i nagli pokreti ili trčanje, između ostalog, ubrzavaju cirkulisanje krvi (i limfe) kroz organizam i doprinose širenju toksina kroz organizam.

Važno je imobilisati ujedeni ekstremitet. U nekim slučajevima (kada ste znatno udalјeni od naselјenog mesta) može se primeniti i podvezivanje ako je osoba ujedena za ekstremitet (ruku ili nogu). Podvezivanje se vrši uz oprez, jer se u slučaju neadekvatne podveske ili dužeg zaustavlјanja krvotoka može naneti šteta veća od one koju bi prouzrokovao sam otrov.

Kao podvesku ne treba koristiti pertle, užad i slično, nego trakaste komade tkanine (na primer, zavoj). Cilj podvezivanja nije potpuno prekidanje cirkulacije iznad ujedenog mesta, nego njeno usporavanje, relativno ravnomerno raspoređenim pritiskom na većoj površini.

Podvesku povremeno treba otpuštati, pa ponovo umereno pritezati. Nakon ukazane prve pomoći ujedenu osobu treba transportovati do najbliže zdravstvene ustanove, gde će biti na odgovarajući način pregledana i zbrinuta.

Serum protiv zmijskog otrova sme dati samo lekar! Samoinicijativno i davanje seruma van zdravstvene ustanove nije preporučlјivo: moguća je pojava anafilaktičkog šoka, usled kojeg može doći do smrtnog ishoda, i to u roku od nekoliko minuta!

Mora se imati na umu da klinička slika i opšte stanje ujedene osobe izgledaju veoma loše, ali je prognoza posle ukazane prve pomoći pozitivna. Smrtni ishodi su, u slučaju ujeda naših otrovnica, izuzetno retki.

Na otrov su osetljiviji deca i stariji, kao i alergične, hronično obolele ili osobe slabijeg imuniteta. Zdrav odrastao čovek se od ujeda uglavnom potpuno oporavi i najčešće ne oseća nikakve posledice.

Kako lekarska pomoć nije uvek dostupna, preventivne mere su, ipak, najbitnije kada je u pitanju rizik od ujeda otrovnih zmija.

Pri kretanju područjima u kojima ima zmija, treba nositi čvrstu obuću i što čvršće, duge pantalone, i strogo voditi računa o tome gde se spuštaju ruke i gde se staje ili seda, pošto su noge i ruke najčešća mesta ujeda.