To je izjavio Tanjugu prof. Fakulteta bezbednosti Vladimir Jakovljević.

Jakovljević objašnjava da je tek nakon nedavnog usvajanja Zakona o vanrednim situacijama ponovo definisana uloga civilne zaštite u sistemu zaštite i spasavanja i da se tek sada čine prvi koraci u razvoju ovog sistema i da su najslabije karike u njenom daljem razvoju opštine i to što nedostaje edukacija građana.

"Mi smo taj segment obučavanja građana ispustili negde devedesetih godina kada smo ukinuli kao predmet u školama. Edukaciju je najbolje raditi kroz školski sistem, ali ako je to nemoguće može se raditi i kroz određene kurseve, obuke, vežbe", kaže Jakovljević.

I dok se većina bivših jugoslovenskih republika odrekla civilne zaštite smatrajući je za recidiv prošlosti, sagovornik kaže da jedino Slovenija nije mnogo menjala koncept civilna zaštite i da su ga samo malo osavremenili.

"Slovenija je malo osavremenila koncept civilne zaštite koji smo ranije imali, uvela nove standarde, prilagodila zahtevima EU i danas se javlja kao jedna respektna snaga, kao edukatori sa svojim programom drugim zemaljama koji su u procesu tranzicije i koje izgrađuju svoj sistem zaštite i spasavanja", priča Jakovljević.

Mnogi u bivšim republikama su smatrali, nastavlja on, da je civilna zaštita idealizovana, milionska organizacija koja je imala izražen kvantitet u odnosu na kvalitet.

"Međutim ta civilna zaštita je bila respektna snaga, mogla je da se uhvati u koštac sa elementarnim nepogodama koje su danas sve izraženije", kaže Jakovljević i dodaje da je potreba za jakom civilnom zaštitom sve veća, a da na to ukazuju događaji iz nedavne prošlosti - NATO agresije, zemljotresi u Kraljevu i Mionici, poplave.

Srbija je što se tiče civilne zaštite i dalje u lutanju, ističe Jakovljević i pojašnjava da se ona selila iz jednog ministarstva sile u drugo ministarstvo sile, iz Ministarstva odbrane u Ministarstvo unutrašnjih poslova, Sektor za vanredne situacije gde danas postoji Uprava za civilnu zaštitu.

Jakovljević, inače profesor na predmetu civilna zaštita, kaže da preporuka Međunarodne organizacije civilne zaštite u Ženevi nacionalnim vladama da imaju samostalnu organizaciju - agenciju, direkciju ili ministarstvo za civilnu zaštitu.

"Imajući u vidu tešku ekonomsku situaciju u ovom momentu mi možda ne možemo imati ministarstvo, ali možemo imati agenciju koja je nezavisna od bilo kog ministarstva i direktno je vezana za vladu. Ona bi trebala da ima jasnu viziju i ciljeve razvoja i da se sistem spusti na nivo lokalnih samouprava", naglašava Jakovljević.

On kaže da se mora preispitati sistem koji je uspostavljen, jer je u poslednjim poplavama bilo ljudskih žrtava, ogromne materijalne štete, ekološke štete.

"Štabovi za vanredne situacije, formirani su na svim nivoima, od republičkog do opštinskog i u poslednjim poplavama se videlo da tu nešto ne funkcioniše. Vi dolazite u situaciju da u alarmnoj fazi menjate sistem, menjate komandanta štaba, strukturu štaba i postavljate lica koja po svojoj funkcionalnoj dužnosti ne bi trerbalo da se bave tim poslom", kaže Jakovljević.

On dodaje da je načelnnik Generalštaba Vojske Srbije LJubiša Diković odigrao "sjajnu ulogu, uključio volontere, vojsku, jer ima organizatorske, menadžerske sposobnosti", ali da to nije njegov posao.

To bi trebalo da radi civilna zaštita, ne štab za vanredne situacije", objašnjava Jakovljević i dodaje da sada treba sagledati mogućnost kako volonteri, koji su radili na odbrani u poslednjim poplavama, da se uključe u sistem civilne zaštite.