I u Srbiji bi uskoro velike kompanije za svoje zaposlene mogle da počnu da otvaraju produžene boravke za školsku decu, ako se ostvari predlog Jukoma. Predloženo i da svi dnevni boravci rade do 18 sati...
Ono što je najvidljiviji nedostatak sadašnjeg sistema je nestandardizacija broja učenika i učitelja u dnevnom boravku, kao i neodgovarajuće radno vreme u mnogim školama.
"Prema trenutno dostupnim podacima broj učenika koji dolaze na jednog učitelja se kreće u rasponu od šest do 60 učenika po jednom angažovanom nastavniku, što upućuje na mogućnost da se u nekim školama nastavni kadar ne koristi dovoljno, dok u drugim postoji problem preopterećenosti. Takođe, mnogi boravci rade do 16 časova, pa deca čiji roditelji rade duže ostaju opet na ulici", rekla je na debati Kristina Tubić iz Jukom-a.
Zbog toga iz ove organizacije predlažu da se utvrdi tačan broj učenika sa kojima će da radi jedan nastavnik, a po njima je neki optimalan broj do 30 dece, kao i da radno vreme bude od sedam do 18 časova.
I kompanije da se uključe
Ono što su pedagozi istakli je da je bitno govoriti o uslovima u kojima se radi, a koji nisu zadovoljavajući, i zašto su neki boravci puni, a u drugima je samo nekoliko dece.
Istraživanje je rađeno na reprezentativnom uzorku, odnosno svoje odgovore na upitnike su poslale 103 škole, što je 12 odsto od ukupne učeničke populacije u Srbiji na teritoriji pet gradova- Beograd, Novi sad, Niš, Kragujevac i Zaječar.
Jedna od nastavnica istakla je da se roditelji raspituju u kojoj školi se dobro radi i da na osnovu toga upisuju decu, pa se dešava da su neki prebukirani.
Iz Jukom-a predlažu da se poveća konkurencija.
Naime, ideja je da se pružanje usluga brige o deci organizuje i van prostorija osnovnih škola, u okviru posebnih obrazovanih centara specijalizovanih za brigu deci, privatnih klubova, pa i u okviru kompanija.
"Velike kompanije bi mogle da se uključe u program brige o deci tako što bi omogućili deci roditelja zaposlenih kod njih da u okviru prostorija firme koriste uslugu dnevne nege u vreme radnog vremena roditelja. U Finskoj su pored kompanijskih zgrada obdaništa i to je dobro rešenje", rekla je Samra Filipović Hadžiabdić, direktorka agencije za ravnopravnost polova BiH, koja sarađuje na ovom projektu.
Zauzvrat, država bi tim kompanija omogućila poreske olakšice.
Jedan od predloga je da država koja sada finansira 80 odsto ovih programa, finansije preusmeri na roditelje odnosno njima dodeli vaučere kojima će plaćati boravak, kako u školama tako i u privatnim centrima.
"Na taj način bi se povećala konkuretnost što bi uticalo i na kvalitet usluga", istakao je Peđa Milisavljević sa Ekonomskog fakulteta.
Imovinski census za roditelje
U cilju rasterećenja budžeta jedan od predloga je da se uvede imovinski census za roditelje, odnosno da oni čija primanja prevazilaze određeni nivo dohodka(npr. visina potrošačke korpe), za taj isti iznos finansiraju produženi boravak ili celednevnu nastavu.
Ostale roditelje bi subvencionisala država ili lokalne samouoprave – delimično ili u celini.
Nezaposleni roditelji, pre svega majke, mogle bi da budu korisnici subvencije za ovu uslugu, pod uslovom da redovno podnose dokaze o aktivnom traženju posla i ličnim usavršavanjem radi zaposlenja.
Saradnici na ovom projektu kažu da je veliki nedostatak i to što škole nemaju statističke podatke pa je teško oceniti uspešnost rada programa kako bi u budućnosti mogao da se unapredi. Zbog toga je jedna od preporuka da , kao i što je bila praksa, roditelji pri upisu popunjavaju formulare, ali i da učestvuju u anonimnim anketama.
Svakako, ističu učesnici debate, važno je pratiti i analizirati uspeh dece koja idu u boravke i celodnevne nastave i odnosu na ulčenike koji ne ostaju duže u školi.
Za ovaj projekat Jukom je dobio saglasnost Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, kao i Ministarstva rada, zapošljavanaj i boračkih prava.
(J.S.)
