Uz dosadašnji tempo razvoja i politiku podrške države, Srbija neće uspeti da ispuni obavezujuću kvotu da od potrošene energije 27 odsto bude iz obnovljivih izvora, tvrde investitori.
Ovakvi oprečni stavovi čuli su se danas na konferenciji u Beogradu "Perspektive obnovljivih izvora energije do 2020. godine - Ima li Srbija kapacitet za dostizanje cilja u organizaciji Centralno evropskog foruma za razvoje (CEDEF).
Srbija je poslednjih godina od neophodnih 1.092 megavata kapaciteta iz obnovljivih izvora energije podigla postrojenja od samo 89 megavata, istaknuto je na skupu.
Ukazano je i da će dostizanje obavezujućeg cilja od 27 odsto "zelene energije" zavisiti i od energetske efikasnosti i smanjenja ukupne potrošnje energije, jer će u slučaju rasta potrošnje porasti i količina koju moramo dobijati iz obnovljivih izvora energije.
Savetnik u Sektoru za obnovljive izvore Ministarstva energetike i rudarstva Predrag Milanović podsetio je da je Srbija 2009. godine iz obnovljivih izvora dobijala 21,2 odsto od ukupne potrošnje energije i dodao da se intezivno radi na tome da do 2020. dostignemo obavezujući cilj od 27 odsto "zelene energije" i na stvaranju ambijenta za investicije.
U narednom periodu se mogu očekivati i nove povoljnosti za investitore u tu oblast, rekao je on i najavio usvajanje izmena zakona o energetici do kraja leta ili početka jeseni, a potom i usklađivanja podzakonskih akata sa novim zakonom i uređivanje pravnog okvira u oblasti biogoriva i biomase.
On je naveo i da su podsticajne tarife za obnovljive izvore energije od marta ove godine porasle za 1,2 odsto zbog usklađivanja sa godišnjom inflacijom.
Direktorka kompanije Kontinental vind Srbija, Ana Brnabić, izrazila je sumnju da će Srbija uspeti da postigne cilj da do 2020. godine dobije 27 odsto iz obnovljivih izvora energije, ali da za to imamo kapaciteta, istakavši da dostizanje tog cilja svakako eće biti moguće bez ulaganja u vetroparkove, koji mogu brzo da se realizuju, za dve godine.
Ako ne uspemo da ispunimo cilj od 27 odsto, to bi se moglo odraziti na evrointegracije Srbije i pitanje je da li će biti nekih penala koje ćemo morati plaćati zbog toga, rekla je Brnabić i dodala da ćemo verovatno morati da uvozimo "zelenu energiju".
Ona je navela da će ukupne investicije u energiju vetra u Srbiji, da bi se ispunila propisana kvota od 500 megavata iz vetroparkova, iznositi oko 700 miliona evra, što je značajno za srpsku privredu, punjenje budžeta i pokretanje domaće građevinske industrije.
Brnabić je navela da je Nacionalnim akcionim planom za obnovljive izvore energije predviđeno da 46 odsto od ukupnih instalisanih kapaciteta do 2020. godine treba da dođe iz energije vetra, kao i da će zbog izgradnje vetroparkova struja do 2020. poskupeti za samo 2,4 odsto.
Zamenik direktora Bloka energetika NIS-a Igor Korać istakao je da ta naftna kompanija poštuje međunarodne trendove i preporuke koji se tiču energetske stabilnosti, održivog razvoja i zaštite životne sredine i da na taj način doprinosi naporima Srbije da se približi zahtevima EU u oblasti "zelene energije".
On je napomenuo da NIS-u aktivno razvijamo inovativna rešenja koja doprinose čistijem i zdravijem okruženju i istovremeno podižu unutrašnju efikasnost i uštedu energije i naveo da NIS do sada ima kogenerativna postrojenja na gas snage od oko četiri megavata, a da će do kraja godine imati još 11 megavata.
Pomoćnik generalnog direktora Beogradskih elektrana Petar Vasiljević ukazao je da će u ostvarivanju cilja od 27 odsto značajnu ulogu imati sistemi daljinskog grejanja, ali je naveo da sada od ukupno proizvedenih 7.000 gigavat-časova (Gwh) godišnje toplotne energije, više od 99 odsto potrošnje primarne energije čine fosilna goriva.
Resorno ministarstvo je prošle godine, kroz projekat promocije biomase u 15 gradova Srbije, želelo da, korišćenjem fid-in tarifa, podstakne izgradnju postrojenja za kombinovanu proizvodnju električne i toplotne energije u sistemima daljinskog grejanja korišćenjem biomase.
"Međutim, pad cena struje na svetskom tržištu, visoki investicioni troškovi kogenerativnih postrojenja i dugačak put dobijanja saglasnosti za njihovu izgradnju, nisu povoljno uticali na donošenje odluka o prihvatanju kreditnih zaduženja u najbolje rangiranim lokalnim samoupravama", objasnio je Vasiljević.
On je ukazao da bi Srbija zato mogla da radi na zameni kotlova na mazut, kotlovima koji rade na drvnu masu u toplanama, jer te investicije mogu brzo da se završe i za to su neophodna ulaganja od tri do 3,5 miliona evra.
Na skupu je istaknuto da je planirano i da se kapaciteti malih hidroelektrana uvećaju sa 42 megavata u 2015. na 208 u 2020. godini i na 400 megavata u 2030. godini, a kapaciteti hidroelektrana snage veće od 10 megavata sa 250 megavata u 2020. na 350 megavata u 2030. godini.
Direktor kompanije Viešman Bojan Grujički istakao je da u Srbiji postoji puno institucionalnih i rezidencijalnih objekata koji bi bili idealni korisnici obnovljivih izvora energije, ali ne postoji sistem stimulacije države, niti finansijskih institucija koje bi ih usmerile u tom smeru.
On je ukazao da važeći Zakon o energetskoj efikasnosti ne prepoznaje uštede koje se ostvaruju upotrebom obnovljivih izvora energije u grejanju, već isključivo građevinske mere, što još više destimuliše njihovu primenu.
Na značaj standarda ISO 50001, koji je važan za postizanje energetske efikasnosti, ukazali su profesor FON-a Vojislav Božanić i direktor Direkcije za podršku investicionim projektima NIS-a Nenad Pavlović. Taj sertifikat predstavlja tehničku i menadžment strategiju energetskih resursa i potrošnje energije radi postizanja energetske efikasnosti.
