Situacija sa sunitskim ekstermistima u Iraku veoma zabrinjava njegove "oslobodioce" Amerikance, pa je danas u tu zemlju stigla prva grupa američkih vojnika. A koje su posledice sedmogodišnjeg rata?
Američki predsednik Barak Obama ocenio je da bi ekstremisti inspirisani Al Kaidom - pristalice Islamske države Iraka i Levanta (ISIL), koji su zauzeli nekoliko teritorija i većih gradova u Iraku, mogli da destabilizuju ceo bliskoistočni region, i da bi nasilje iz Iraka moglo da se prelije i na susedne zemlje.
Prvi američki vojnici danas su stigli su u Irak kako bi pomogli vojsci te zemlje u borbi protiv ovih sunitskih ekstremista.
Polovina od 300 specijalaca koje je obećao američki predsednik Barak Obama, stigla je u Bagdad i na prve linije sukoba.
Pentagon najavljuje da će ostatak kontigenta pristići idućih dana i naglašava da su dva tima od ukupno 40 vojnika juče počeli da pomažu iračkim snagama na bojištu. Dodatnih 90 će u Bagdadu sa iračkim snagama osnovati operativni štab.
Njima će se narednih pet dana priključiti nova četiri tima od 50 vojnika, navodi Pentagon.
Obamina administracija isticala je da američki vojnici neće učestvovati u borbama, nego će savetovati iračke snage i pribavljati obaveštajne podatke.
Amerika je, kao predvodnik koalicije 48 zemalja, vojno intervenisala u Iraku od 2003. godine do 2010.godine.
A koliko je koštala “akcija“ SAD u Iraku? Evo šest podataka koji govore o ljudskim žrtvama, ekonomskim i političkim posledicama.
1.Poginulo je najmanje 126.107 civila
Ovu brojku do koje se došlo zahvaljujući izveštajima iz medija, bolnica, mrtvačnica, nevladinih oragnizacija treba shvatiti samo kao okvirnu, ali ne i kao definitivnu činjenicu jer je iskustvo iz 2006. pokazalo da su te cifre ipak znatno više.
Tako su tada iračka vlada i Svetska zdravstvena organizacija procenile da je broj žrtva bio 151.000, dok su dve studije pokazale da je rat odneo više od 600.000 života. Obe studije su, međutim,naišle na kritike.
2. Amerika je izgubila 4.486 svojih ljudi
Među njima je bilo i vojnika iz drugih zemalja, stradalo je njih 318, od čega je 179 bilo iz Velike Britanije. Stradalo je 3.455 američkih plaćenika-kontraktora.
U dugogodišnjem iračkom ratu poginulo je 12.096 iračkih vojnika i policajaca, 246 novinara i zaposlenih u medijima, a život su izgubila i 62 humanitarna radnika. Oko 36.000 opozicionara je ubijeno.
Sve brojke, osim broja stradalih uniformisanih Amerikanaca i drugih pripadnika američkih trupa, treba uzeti sa rezervom.
3. Izbeglo je dva miliona ljudi
Visoki komesarijat UNHCR-a procenio je da je čak 2,1 milion Iračana 2007. izbeglo u druge zemlje, dok je čak 2,4 miliona raseljeno – napustili su svoje domove ali su i dalje u zemlji.
Taj broj je snižen 2008. godine kada se nasilje malo stišalo i prema podacima UNHCR-a do 2013. godine 401.400 Iračana je izbeglo, dok je 954.100 interno raseljeno. Norveški savet za izbeglice procenjuje da je interno raseljeno čak 2,1 miliona ljudi.
Broj raseljenih i izbeglih se opet povećao posle poslednjeg talasa nasilja ove godine.
4. Bilionski troškovi SAD-a
Direktni troškovi invazije SAD su 817 milijaradi dilara. To je, naravno, samo delić stavarnih troškova. Kada se uzmu u obzir troškovi Stejt departmenta, kamate od duga i drugo, dolazi se do brojke od 1,7 biliona. A kada se tu uračuna i briga o ratnim vetarnima, invalidima, brojka je veća - čak 2,2 biliona dolara.
5. Irak nije ništa slobodniji od Irana
Američka NVO Fridom Haus koja ocenuje demokratiju i građanske slobode širom sveta, na skali od jedan do sedam (jedinica označava najviši stepen slobode, a sedam predstavlja najmanji stepen slobode), Iraku daje 6 i za stepen demokratičnosti i za građanske slobode. Iste ocene dobio je i Iran.
U izveštaju se navodi da u Iraku ne postoji demokrarija iako su sprovedeni važni izbori. Političkom odlučivanju i učešću građana u političkom životu ozbiljno šteti sektaško nasilje, pobunjenici, uticaj stranih sila kao i rasprostranjena korupcija.
6. Nije bilo “zabranjenog oružja“
U izveštaju američkih inspektora zaključeno je da u Iraku nije bilo oružja za masovno uništavanje - biloškog, hemijskog i nuklearnog iako je to bio glavni povod za invaziju SAD na Irak.
Inspektor Čarls Durfer u svom izveštaju naveo je da ne očekuje da je oružje za masovno uništenje skriveno bilo gde u Iraku.