Direktor Poreske uprave Aleksandar Miljković je Tanjugu rekao da je reč o "segmentu sa određenim potencijalom" i da, sudeći prema nekim procenama na makro nivou, oporezivanjem bi mogao biti zahvaćen još jedan broj osoba.

Prema njegovim rečima, zadatak poreznika je i da u narednom periodu pokušaju da obuhvate, ne samo one koji nisu prijavili dohodak, već i građane koji nisu prijavili imovinu vredniju od 35 miliona dinara preko unakrsne procene prihoda i imovine.

Kada je reč o porezu na dohodak, u ovoj godini prijave su bili dužni da podnesu svi koji su u 2013. ukupno zaradili više od 2,18 miliona dinara. Dok je ovaj porez u prethodnoj za 2012. godinu prijavilo 19.002 građana, u ovoj godini je broj prijava manji za oko 1.200. Miljković smatra da ovo nije konačna cifra, ali i ne očekuje, kako kaže, značajno uvećanje.

"To je broj prijava koje su do sada unete u naš sistem, a najveći broj filijala je uneo sve pristigle prijave. Moguće je da neke filijale nisu završile unos i da se broj prijava još malo uveća, ali ne očekujem da će to biti posebno veći broj, jer je prošlo već mesec i po dana od isticanja roka za podnošenje prijave", rekao je Miljković.

On je dodao da se broj građana koji prijavljuju porez na dohodak godinama kretao između 15.000 i 20.000, a za manji broj takvih obveznika u odnosu na prošlu godinu ima nekoliko objašnjenja.

"Ako imate situaciju da zarade stoje na istom nivou, a neoporezivi deo raste, neki će građani pasti ispod granice. Naravno, moguće je i da su se pojedini obveznici preselili u sivu zonu", ocenio je on.

Svi bogataši koji su prijavili prihode poreznicima neće biti jednako oporezivani, pa će oni koji su mesečno zarađivali više od tri prosečne plate platiti porez od 10 odsto, dok oni čiji prihod prelazi šest prosecnih zarada, plaćaju 15 odsto na iznos koji prelazi šest prosečnih zarada.

S druge strane, kada je reč o prijavljivanju imovine za oporezivanje, zakonsku obavezu da se prijave poreznicima imali su oni građani koji poseduju imovinu vredniju od 35 miliona dinara.

U tom smislu, Miljković je ocenio da bi Poreska uprava mogla da ojača kapacitete radi brže unakrsne provere prihoda i imovine.

Imovinu vredniju od 35 miliona u zakonskom roku prijavilo je ukupno 3.769 građana. Poreska uprava započela je proveru i onih građana za koje sumnja da je trebalo da se nađu na spisku za oporezivanje, ali nisu prijavili imovinu.

"Kroz obradu podataka, preko određenih baza, a vezano za nepokretnu imovinu, vlasništvo nad automobilima, i još neke baze, došli smo do određenog broja osoba za koje postoji sumnja da im imovina prelazi taj iznos, a da nisu prijavili imovinu. Pozvali smo više od 400 osoba da se izjasne. Većina njih je tek onda podnela informativne prijave", navodi Miljković.

Prema njegovim rečima, proces unakrsne provere nikada nije stao, a protiv mnogih koji nisu podneli prijave već su pokrenuti ti prekršajni postupci.

"Važno je da se odradi dobar posao na prikupljanju i širenju baze podataka. Ne treba posebno da naglašavam da kod nas ni registri imovine nisu potpuni, da je to prilično decentralizovano, pa je potrebno vremena da se svi podaci nađu i da se zatim upare sa matičnim brojem građana, ne bi li se došlo do svih stavki koje određena osoba poseduje", kaže Miljković.

On podvlači da je to "rudarski posao", nakon kojeg sledi preispitivanje i komunikacija sa tim osobama, kako bi one dokažale kako su stvorile tu imovinu i da li mogu iz svojih prijavljenih prihoda da opravdaju vrednost imovine.

"Biće slučajeva i gde će ljudi dokazivati da su podigli od banke kredit, pa da su kupili određene nepokretnosti od pozajmljenog novca... Sve moramo da ispitamo kako bi da na kraju dokazali da neka osoba ne može ili može svojim prihodima da potkrepi vrednost imovine čiji je vlasnik", rekao je Miljković.

Prema ranijim navodima, građani "uhvaćeni" u pokušaju da izbegnu prijavljivalje imovine čija vrednost prelazi 35 miliona dinara, i na taj način izbegnu i plaćanje poreza, moraće da podnesu prijavu i biće kažnjeni sa tri odsto vrednosti ukupne imovine, kao i sa 20 odsto na imovinu za koju ne mogu da dokažu poreklo.

Takođe, njima može biti utvrđen i porez na dohodak za deo imovine čije pribavljanje ne mogu da potkrepe prihodima koji su bili predmet preza.