"Letenje nosi puno uzbuđenja, oduševljenja. Moja preporuka je da se putnici raduju tom lepom doživljaju. Potrebno je samo da slede uputstva, koja se pri kupovini karte dobijaju na uvid, i to je vid pristajanja na pravila, koja su univerzalna za sve aviokompanije sveta", rekla nam je Olja Pešić Bajagić, po struci psiholog, ali je ceo radni vek provela u avionu, radeći kao stjuardesa.

Kako se pripremiti za let uprkos strahu?

"Pođite od statistike - u aviosaobraćaju ima najmanje nezgoda, svega oko šest odsto. Zatim, pokušajte racionalno da razmišljate, da logički utvrdite razlog straha. Česti se putnici plaše zbog samo jednog lošeg iskustva, odnosno malo turbulentnijeg leta koji su nekada doživeli. Nekima pomaže i da saznaju što više podataka o aviou samom, njegovim performansama, karakteristikama, o tome kako to prevozno sredstvo leti. Takođe, možete posetiti predavanja 'Kako prevazići strah od letenja', u 'Flaj flaj akademiji' u Beogradu."


Neki se plaše samo prilikom poletanja ili sletanja, šta im poručujete da rade u tim situacijama?

"Činjenica je da su ovo najopasnije deonice leta. Međutim, putnici koji nisu informisani, pre samog leta počinju da akumuliraju strah, koji generalno može da im stvori probleme tokom trajanja celog leta. U tim situacijama možete da radite nešto što će vam skrenuti misli, opustiti vas. Slušajte muziku, čitajte knjigu, razgovarajte sa saputnicima…”

Jedni uživaju da sede do prozora, druge to užasava. U kom delu aviona je najbolje da sede ljudi koji se plaše leta - kod repa, na ulazu, do prozora…?

"Tu apsolutno ne postoje nikakva bolja ili lošija mesta. Pri ulasku u avion i pri određivanju mesta, većina putnika želi mesto do prozora, kako bi mogli da uživaju u prizorima tokom putovanja. Ali, generalno, nema nekakve razlike, to je individualna stvar. Naravno, ukliko mislite da ćete se manje plašiti ako sedite baš na nekom određenom mestu, napomenite to prilikom čekiranja na aerodromu.”

Da li vreme dolaska na aerodrome može da pomogne uplašenima?

"Pri kupovini karte potpisujete svojevrstan ugovor, gde precizno stoji vreme dolaska na let. Možete ranije doći i time steći novo iskustvo i saznanje kako sve funkcioniše u nekoj od vazdušnih luka. To može da pomogne da osetite atmosferu putovanja avionom, pripremite se i opustite pre ulaska u avion.”

Da li na osnovu iskustva koje imate kao stjuardesa, možete da prepoznate uplašenog putnika?

"Naravno. Iskusna stjuardesa pri samom ulasku putnika u avion uočava prema njihovom ponašanju, sve ono što je uobičajeno, ali i ono što može biti neki mali signal za neuobičajeno ponašanje. Stjuardese se za to i obučavaju. Govor tela, gestikulacija i mimika putnika u velikoj meri mogu pokazati da li se plaše leta ili ne. U takvim situacijama, stjuardese obično pokušavaju da kroz razgovor i pozitivne informacije pomognu putniku da racionalno prevaziđe strah, da umire svoje emocije, kako bi im let bio prijatniji."

Kako se ponaša osoba koja se plaši letenja?

"Ima onih putnika koji su razdražljivi, ponekad agresivni, skloni da prenesu svoj strah i na druge. Sa druge strane, ima i  onih koji sve vreme sede, 'prikovani za sedište', čvrsto se drže za naslone, na sve reaguju uznemireno. U svakom slučaju, njihove oči sve govore. Pri sletanju i završetku leta, i kod jednih i kod drugih nestaje strah i nastaje olakšanje - na zemlji su."

Da li se dešavalo da nekoga strah toliko savlada da odustane od putovanja u poslednjem trenutku?

"Naravno, naročito ako putnik do odredišta ima dva vezana leta, od kojih je jedan bio turbulentan. U takvim slučajevima često se dešavalo da na prvom sletanju odustane od nastavka putovanja. Kompanije i osoblje imaju razumevanja za to, i nikada ne ubeđuju putnika da nastavi let, iako to stvara dodatnu proceduru i obavezu kompaniji, koja mora ponovo da prebroji sve putničke prtljage i identifikuje ih radi bezbednosti leta."

Kada se nečega plašimo, reagujemo različito. Šta vam je bilo najsimpatičnije što je uradila osoba koja se plaši letenja?

"U povratku sa jednog leta, putnica u biznis klasi, uz buku motora aviona, počela je iznenada i veoma glasno da peva neku ariju, na opšte zaprepašćenje putnika. Uvek se sa simpatijom sećam čoveka koji je bio toliko zaprepašćen, da je dugo gledao putnicu, bez reči, širom otvorenih usta. Međutim, niko od drugih putnika nije odreagovao, pustili smo je da pevanjem 'olakša dušu'".