Frontmen grupe Pearl Jam, Edi Veder, tokom prošlonedeljnog koncerta u Engleskoj, ispalio je nekoliko antiratnih poruka, što su pojedini shvatili kao njegov antisemitski odnosno antijevrejski stav u vezi sa najnovijim sukobom Izraela i Palestine u pojasu Gaze.

Tokom trosatnog koncerta, Veder je sa bine poručio:

"Kunem se je*** bogom, na ovom svetu ima ljudi koji samo traže razlog da ubiju! Ima ljudi koji samo traže povod da pređu granicu i uzmu zemlju koja nije njihova. Treba da odje** i da gledaju svoja posla!".

Bilo je raznih komentara na tu njegovu opasku - od onih koji su ga kritikovali i smatrali da je upro prstom u Izrael, do onih koji su ga podržali.

Da bi svima objasnio šta je želeo da kaže seo je za kompjuter i napisao blog, u kojem je citirao Džona Lenona.

"Zamislite - ja sam i dalje pacifista" (Imagine That - I'm Still Anti-War), naslov je njegovog bloga, koji je počeo stihom čuvene Lenonove pesme: "Možete reći da sam sanjar... ali, nisam jedini" (“You may say I’m a dreamer… but I’m not the only one”).

"A neki od nas, nakon svakodnevne jutarnje doze vesti o smrti i rušenjima, osećamo potrebu da dopremo do drugih i da vidimo da li smo sami u svom besu i razočaranju. Svakodnevno u vestima slušamo o tucetu sukoba u svetu, slušamo sve užasnije priče, a stepen tuge je nepodnošljiv. I šta će biti od naše planete kada se tuga pretvori u apatiju? Jer osećamo se bespomoćnima... I onda okrećemo glave i stranice u štampi... Trenutno, pun sam nade. Tu nadu crpim od ljudi koji dolaze na naše koncerte i za koje imamo sreću da sviramo iz večeri u veče... Kada sa rok koncerta apelujemo da u svetu bude mir, zapravo govorimo u ime onih koji su te strahote iskusili na svojoj koži i trudimo se da svi razumemo bolje jedni druge", napisao je Edi Veder i nastavio:

"Neću stati u tome, u to budite sigurni. Zovite me naivnim. Radije ću biti naivan, ranjiv, pun razumevanja... nego da se povučem iz straha da ne budem dobro shvaćen. Većinu ljudi na planeti pokreće ljubav, briga o zdravlju, svojim najbližima, nego razmišljanje o ratu. Rat boli. Boli bez obzira na to na čiju stranu bombe padaju".

Upitao se potom Edi:

"U doba tehnoloških inovacija, raznoraznih modernih aparata, lendrovera na Marsu... da li zaista možemo da se povučemo pred razarajućom stvarnošću da se sukobi rešavaju bombama, ubijanjem, varvarizmom? Mi smo čudesna stvorenja. Stvorenja koja umeju da naprave divne stvari... Zato moramo da budemo sposobni da rešavamo konflikte bez krvoprolića".

Ovo emotivno obraćanje završio je rečenicom:

"Nadam se da ćeš nam se jednog dana pridružiti..."  (“I hope someday you’ll join us…”).