Minimalna zarada, bez poreza i doprinosa za obavezno socijalno osiguranje za period jul - decembar 2014. godine u Srbiji ostaje 115 dinara (neto) po radnom času, odnosno 920 dinara dnevno, odlučila je Vlada.
Tada je povećanje bilo sa 102 na 115 dinara, odnosno dnevnica (za osam sati rada) je porasla sa 9,2 na 10,3 evra. Po današnjem srednjem deviznom kursu NBS ta dnevnica vredi nešto malo manje od deset evra.
Vlada je odluku donela bez preporuke Socijalno-ekonomskog saveta, jer na njemu nije postignut konsenzus o visini minimalne zarade. Sindikati su tražili da satnica bude između 130 i čak 230 dinara.
Na sednici Socijalno ekonomskog saveta u februaru ove godine, doneta je odluka da se cena rada ne menja do juna, a i tada je radnik u Srbiji je sa minimalnom platom od 175 evra bio jedan od najmanje plaćenih u okruženju.
Osim za Slovenijom i Hrvatskom, Srbija kaska i za Makedonijom i BiH.
Kada je reč o zemljama članicama EU, Bugarska je sa 3,7 evra po satu imala najnižu cenu rada u Evropskoj uniji u 2013. godini, ali je istovremeno imala i najveće povećanje te cene od 44,1 odsto od 2008. do 2013. godine.
Najskuplje je plaćen rad u Švedskoj, gde se za jedan sata rada dobija 40,1 evra, pokazuju podaci evropskog statističkog portala Evrostata. Prosečna cena rada u EU u 2013. godini iznosila je 23,7 evra, a u evrozoni 28,4 evra.
Evrostat je rangirao zemlje EU u tri grupe prema nivou minimalne plate.
Prvu grupu čine zemlje sa minimalnom platom ispod 500 evra i u njoj se nalaze: Bugarska, Rumunija, Letonija, Litvanija, Češka, Estonija, Mađarska, Slovačka, Poljska i Hrvatska.
U drugoj grupi, sa minimalnom platom od 500 do 1.000 evra nalaze se: Portugalija, Grčka, Malta, Španija i Slovenija, dok treću grupu, sa minimalnim platama iznad 1.000 evra, čine: Britanija, Francuska, Irska, Holandija, Belgija i Luksemburg.
Treba uzeti u obzir da su plate u zemljama EU koje nisu članice evrozone (Bugarska, Češka, Hrvatska, Letonija, Litvanija, Mađarska, Poljska, Rumunija i Britanija) izražene u evrima podložne promenama deviznog kursa, navodi Evrostat.
Danska, Nemačka, Italija, Kipar, Austrija, Finska i Švedska nisu uključene u obračun, budući da nemaju nacionalne propise o minimalnoj plati, ili oni variraju u zavisnosti od sektora ili profesija.
ZDRAVSTVENO OSIGURANJE ZA FIRME U RESTRUKTURISANJU
Vlada Srbije na istoj sednici je odlučila da obezbedi zdravstveno osiguranje za više od 26.000 zaposlenih u preduzećima u restrukturiranju i sa nerazvijenih područja, koji nemaju overene zdravstvene knjižice.
Ovakvu mogućnost najavio je ministar privrede i v.d. ministar finansija Dušan Vujović u razgovoru sa sindikatima firmi u restrukturisanju.
Vlada je usvojila i Predlog zakona o potvrđivanju sporazuma između Vlade Srbije i Vlade Savezne Republike Nemačke o prevozu putnika i stvari u međunarodnom drumskom saobraćaju.
Vlada je usvojila i Predlog zakona o potvrđivanju originalne konvencije o osnivanju evropskog centra za srednjoročne prognoze vremena, saopštila je Kancelarija Vlade za saradnju s medijima.
