Siva ekonomija svakog stanovnika Srbije košta jednu prosečnu platu godišnje, što je ukupno u državi oko tri milijarde evra, objavila je danas Nacionalna alijansa za lokalni ekonomski razvoj (NALED)
Reč je o godišnjoj sumi koja se zbog sive ekonomije ne investira u razvoj i rast standarda i zbog toga i ne čudi što 92 odsto privrednika na prvo mesto liste problema, sa kojima se suočavaju zbog nelojalne konkurencije, stavlja slabu kupovnu moć stanovništva, pokazalo je istraživanje NALED-a i USAID-a.
Kako se navodi, na pitanje o vrstama štete koje su imali zbog poslovanja konkurencije u sivoj zoni, privrednici kao najveći problem ističu obaranje cena (84 odsto) dok je na drugom mestu smanjenje prometa i otežano plasiranje proizvoda (79 odsto).
Ocenjuje se da se sve se to na kraju odražava kroz niže plate zaposlenih i ukupne prihode njihovih domaćinstava jer se u 44 odsto slučajeva sve završava otpuštanjem ili smanjenjem zarada.
Najveći problemi sa sivom ekonomijom javljaju se tamo gde su komplikovani propisi otežali poslovanje i gde je teško otkriti neprijavljenog radnika, a to su sektori poput građevine, transporta, ugostiteljstva i poljoprivrede, rekao je Džozef Lovder iz USAID.
On je ocenio da su komplikovane procedure, nepredvidivi troškovi, nefleksibilno tržište rada i visoko učešće gotovinskih transakcija neki su od glavnih uzroka rasta obima sive ekonomije.
Drektor korporativnih poslova i komunikacija JTI (Japan Tobačo International) Goran Pekez rekoa je da drugi veliki problem šverc robe koji ostavlja državu bez značajnih prihoda od carina i poreza.
"Prvi korak u borbi protiv nelegalne trgovine je suzbijanje izvora i presecanje puteva snabdevanja, kao i bolja kontrola maloprodaje. Iznad svega, država mora da zauzme jasan stav da neće tolerisati nelegalan promet", istakao je Pekez.
NALED navodi da Vlada Srbije ima podršku privrede da reši problem nelegalnog poslovanja jer je svaki od 250 privrednika obuhvaćenih istraživanjem istakao da podržava suzbijanje sive ekonomije, ali 55 odsto nije ubeđeno da je država odlučna da uđe u tu borbu.
Privrednici najmanje poverenja imaju u sudstvo 33 odsto, carinu (40 odsto) i inspekcije (44 odsto) koje su neke od ključnih institucija za efikasno suzbijanje sive zone.
No istraživanje je pokazalo i da 58 odsto ispitanika kaže da ne bi prijavili konkurentsku firmu koja posluje mimo propisa.
Svaki drugi privrednik smatra da su male šanse da će preduzeće u sivoj zoni biti otkriveno, a i kada se to dogodi, 14 odsto ispitanika uvereno je da svi uhvaćeni i kažnjeni nastavljaju da rade, a 52 odsto navodi da većina nastavi da posluje.
Gotovo svi privrednici (97 odsto) svesni su da siva ekonomija ugrožava legalna preduzeća, da su ugrožena prava radnika (96 odsto) i smanjeni prihodi države (96 odsto), kao i da su ugroženi zdravlje i bezbednost potrošača (90 odsto).
Značajan procenat (62 odsto) privrednika svestan je da iza sive ekonomije stoji organizovani kriminal i da to nije samo način preživljavanja firmi, naveo je NALED.
