Rektor Univerziteta u Beogradu Vladimir Bumbaširević izneo sumnje u organizaciju koja je rangirala Univerzitete, kao i u pouzdanost informacija koje su objavili o BU.
Bumbaširević je danas, povodom objavljivanja liste Centra za rangiranje svetskih univerziteta iz Saudijske Arabije, prema kojoj je beogradski univerzitet na 809. mestu od 1.000 visokoškolskih ustanova, rekao da je tvorac te liste mlada i nepoznata organizacija koja se, uz to, služila i nejasnom metodologijom za rangiranje.
Podsetivši da se najstarija srpska visokoškolska ustanova prilično visoko rangira na prestižnoj Šangajskoj listi najboljih svetskih univerziteta,
Bumbaširević je na sednici Senata beogradskog univerziteta rekao da je pomenuti Centar iz Saudijske Arabije ove godine prvi put rangirao hiljadu univerziteta, a da je u protekle dve godine pravio liste samo stotinu najboljih univerziteta.
"Ne znam odakle im podaci. Metodologija je dosta nejasna i netransparentna, jer ne vidi se na primer koji se period posmatra. To je jako važno kada se, recimo, posmatra citiranost, jer ako se ona meri u dužem periodu, uključujući period kada smo bili pod sankcijama, ne stojimo dobro, ali ako se u obzir uzima poslednjih nekoliko godina stojimo mnogo bolje", rekao je Bumbaširević.
On je, međutim rekao da, čak i da je lista Centra za rangiranje svetskih univerziteta iz Saudijske Arabije relevantna, treba uzeti u obzir da u svetu postoji oko 20.000 univerziteta i da biti među pet odsto najboljih uopšte nije loš rezultat.
Na listi koju je uradio ovaj Centar ljubljanski univerzitet nalazi se na 525., a Sveučilište u Zagrebu na 564. mestu. Beogradski univerzitet bolji je od univerziteta u Sofiji i Bukureštu, koji su zauzeli 826. i 957. poziciju.
Među prvih deset univerziteta na svetu osam je iz Sjedinjenih Američkih Država, a dva su iz Velike Britanije.
Među kriterijumima kojima se Centar služio pri rangiranju su broj diplomaca i profesora koji su osvojili značajne međunarodne nagrade, priznanja i medalje, srazmerno veličini univerziteta, kao i broj publikacija u stručnim izdanjima.
Takođe je uzet u obzir broj svršenih studenata koji zauzimaju čelne funkcije u najvećim svetskim kompanijama.
Senat Univerziteta u Beogradu danas je razmotrio informaciju o upisu studenata u prvom upisnom roku za školsku 2014/2015. godinu, a prema nepotpunim podacima koji treba da budu provereni sa svakim fakultetom pojedinačno, slobodno je ostalo 790 mesta za osnovne i integrisane studije i 115 za strukovne strukovne.
