U Srbiji se svake godine registruje nekoliko pojedinačnih slučajeva obolelih od listerije, a na Klinici za infektivne i tropske bolesti KCS od početka godine lečeno je dvoje zaraženih pacijenata.
U susednoj Makedoniji u poslednjih nekoliko dana umrlo je četvoro pacijenata zaraženih listerijom, a Uprava za veterinu Srbije pojačala je kontrolu namirnica koje se uvoze iz te zemlje.
Načelnik Odeljenja za veterinarsko javno zdravstvo Tamara Bošković objasnila je da sva hrana koja se nalazi u prometu unutar zemlje, ali i ona koja stiže iz inostranstva uzorkuje se na listeriju, salmonelu i ostale štetne bakterije i da za sada ne postoji opasnost od zaraze u Srbiji.
"Uprava za veterinu je izdala instrukcije o pojačanom uzorkovanju robe na granici sa Makedonijom. To su mere koje se redovno preduzimaju, ali je sada pojačan nadzor na svakoj pošiljci i obavezno se ispituje prisustvo ovog patogena, kako zaražena roba ne bi ušla u našu zemlju i napravila problem", rekla je Bošković Tanjugu.
Ona dodaje da u Srbiji u ovom trenutku ne postoji opasnost od listerije, jer se hrana proizvedena kod nas ili uvezena redovno ispituje i kontroliše.
Direktor Klinike za infektivne bolesti Dragan Delić naglašava da je reč o veoma retkoj bolesti i da oni svake godine na klinici leče do pet bolesnika sa listerioznim meningitisom- zapaljenje moždanica ili encefalitisom- zapaljenje mozga.
" Listesterija daje tešku kliničku formu kod bolesnika sa oslabljenim imunitetom. Bakterija može da uđe u krvotok da daje seprično stanje, a posle toga da prodre u mozak i da da encefalitis ili meningitis", objašnjava prof. Delić.
On dodaje da infektolozi dobro poznaju tu bolest i da je prepoznaju pre nego što stigne potvrda da je u likvoru izolovana listerija i da se odmah uključuju antibiotici koji su veoma efikasni.
Delić kaže da se u svetu primećuje trend da listerija daje teške infekcije i kod potpuno zdravih osoba i da se radi veliko istraživanje infekcije centralnog nervnog sistema listerijom kod zdravih osoba.
"Njihova radna hipoteza se svodi na to da verovatno postoji genetski, nasledni faktor koji otvara vrata toj težoj formi listerioze", pojašnjava Delić.
Epidemiolog Instituta Batut Bojana Grgić kaže da se listerioza retko registruje na teritoriji naše zemlje, uglavnom u vidu nekoliko pojedinačnih slučajeva godišnje.
Glavni rezervoar zaraze je zemljište i voda, objašnjava ona, a osim toga neke životinje mogu biti nosioci ove bakterije, a da pri tome ne pokazuju znake oboljenja.
"Posledica toga je da se bakterija listerija može naći u mesu i mleku poreklom od inficiranih životinja. Tipične temperature obrade i pasterizacije, koje se primenjuju u prehrambenoj industriji, mogu da unište ovu bakteriju, ali postoji mogućnost da se obrađena hrana kontaminira ovom bakterijom u toku pakovanja ili kasnije, tokom pripreme", pojašnjava Grgić.
Ona dodaje da listerija može biti prisutna u brojnim namirnicama, kao što su sirovo meso i povrće, nepasterizovano mleko i proizvodi od takvog mleka, termički obrađena ili prerađena hrana, uključujucji određene vrste mekih sireva, suhomesnate proizvode, mesne prerađevine i dimljene morske plodove.
Listerija se ne prenosi vazduhom ili u direktnom kontaktu sa obolelim osim sa majke na dete prilikom porođaja.
