U prvoj polovini ove godine deficit budžeta Srbije iznosio je 116,7 mlrd dinara, a u junu je evidentiran najniži nivo tog deficita od početka godine u iznosu 2,1 milijardi dinara, zahvaljujući rekordnom iznosu ostvarenih prihoda.
Budžetski prihodi u junu iznosili su 87,9 milijardi dinara, a rashodi 90 milijardi dinara, saopštilo je Ministarstvo finansija, precizirajući da Izveštaj ne uključuje prihode i rashode indirektnih korisnika budžeta.
Prihodi od poreza iznosili su 80,6 milijardi dinara, što je najviši nivo u 2014. godini.
Neporeski prihodi su iznosili sedam milijardi dinara, a visok nivo prihoda ostvaren je zahvaljujući rekordnoj uplati akciza, uplati poreza na dobit prema konačnom obračunu i dobrom prihodu po osnovu PDV-a.
Prihod od akciza u iznosu od 25,6 milijardi dinara rezultat je više faktora, navodi Ministarstvo i objašnjava da je povećana potrošnja goriva zbog poljoprivrednih radova rezultirala većim prihodima po osnovu akciza na naftne derivate.
S druge strane, deo akciza po osnovu obaveza za maj uplaćen je pocetkom juna a treći razlog je utvrđivanje novih iznosa akciza na duvanske proizvode u junu, u skladu sa zakonom. Uobičajeno je da se u periodu pre utvrđivanja novih viših iznosa akciza povećava obim uvoza i proizvodnje cigareta, što se reflektuje na naplatu akciza, dodaje se u saopštenju.
Prihod po osnovu poreza na dobit iznosio je 16 milijardi dinara.
Zaključno sa prošlom godinom rok za uplatu poreza na dobit prema konacnom obračunu bio je mart. Izmenom Zakona o porezu na dobit, taj rok je pomeren za kraj juna a, pored toga, ove godine se porez na dobit prema godišnjem obračunu prvi put uplaćivao po novoj stopi od 15 odsto.
PDV je naplaćen u iznosu od 32 milijarde dinara, čemu je najviše doprineo prihod po osnovu naplate tog poreza na uvoz, koji je bio povećan nakon poplava koje su sredinom maja zahvatile deo zemlje i uzrokovale manjak ponude domaće robe i sirovina.
Kod neporeskih prihoda, nakon slabijeg priliva prihoda u maju zbog poplava, došlo je do povratka na nivo pre tog meseca.
U junu su u odnosu na maj rashodi bili viši prvenstveno zbog većih obaveza po osnovu kupovine robe i usluga, transfera organizacijama obaveznog socijalnog osiguranja (OOSO) i subvencija (najviše poljoprivrednih). S druge strane, manje su budžetske pozajmice i kapitalni izdaci.
Transferi OOSO iznosili su 24,3 milijardi dinara, a najveći deo se odnosi na penzije i iznosi 22,6 milijardi dinara. Na isplatu plata zaposlenima utrošeno je 21 milijardi dinara.
Na nivou opšte države, u periodu januar-jun zabeležen je deficit u iznosu od 103,8 milijardi dinara, pri čemu su delovi centralne države i lokalnog nivoa vlasti trenutno u suficitu.
Na nivou lokalnih samouprava suficit iznosi 7,9 milijardi dinara, kod AP Vojvodina 3,9 milijardi a kod RFZO 9,1 milijardi dinara.
Ovi suficiti su privremenog karaktera, jer je, na primer, grad Beograd do kraja juna bio u statusu privremenog finansiranja, AP Vojvodina je ostvarila visok prihod po osnovu poreza na dobit, dok je visok suficit kod RFZO posledica dinamike isplate plata pošto se u januaru u zdravstvu isplaćuje samo pola plate, navodi se u saopštenju Ministarstva finansija.
