Zaposleni u javnim službama ne moraju da brinu zbog novog Zakona o radu, jer on za njih ne važi.
"Rad zaposlenih u državnoj službi i lokalnim samoupravama definisan je Zakonom o državnim službenicima i Zakonom o radnima odnosima u državnim organima. Ako uzmemo u obzir da je država jako veliki poslodavac i da su lokalne samouprave takođe veliki poslodavac, onda ispada da se na veliki broj radnika ne odnosi Zakon o radu ", izjavio je Tanjugu zaštitnik građana Saša Janković.
Ovo je na izvestan način potvrdila i ministarka državne uprave i lokalne samouprave Kori Udovički, koja, doduše, najavljuje da će se postojeće zakonodavstvo koje reguliše status zaposlenih u državnoj upravi i lokalnoj samoupravi usklađivati sa novim zakonom o radu, ali će verovatno neke razlike ostati.
"Radni odnosi i plate u državnoj upravi su regulisani šumom zakona i naša je namera da to regulišemo i da učinimo jasnijim, sistematičnijim i pravednijim", rekla je Udovički Tanjugu.
Ona je dodala da se u ovom trenutku radi na upodobljavanju svih tih zakona sa Zakonom o radu.
"Promene koje donosi Zakon o radu vezano za otpremnine, minuli rad unosimo i u ovu regulativu srazmerno.Tamo gde je zbog nečeg postojala razlika i ranije, održavamo sada istu razliku, a tamo gde je bilo isto kao u Zakonu o radu, ostavićemo isto kao u Zakonu o radu", objasnila je ministarka.
Zaštitnik građana precizira da su radna prava zaposlenih u državnoj upravi regulisana Zakonom o državnim službenicima, prava radnika u lokalnim samouprava Zakonom o radnim odnosima u državnim organima.
"Zakon o radu se na njih odnosi samo u onom segmentu koji ova dva zakona nisu smatrala bitnim, dakle zanemarljivo", navodi on.
Zaštitnik građana objašnjava da su Zakonom o radu obuhvaćeni privatni poslodavci, javne službe i agencije.
"Pri tome, za neke agencije, poput Agencije za borbu protiv korupcije, Zakon o radu ne važi, jer, iako se zovu agencije, one su, ustvari, državni organi na koji se primenjuje Zakon o državnim službenicima", navodi Janković.
On dodaje i da je potrebno biti subspecijalista za radno pravo u javnom sektoru da bi se tačno znalo kada će se, na koju situaciju i kog radnika primeniti koje pravo.
Upitan da li se Zakon o radu odnosi na zaposlene u školama i bolnicama, Janković odgovara potvrdno.
"Pošto se na bolnice odnosi Zakon o radu, one, na primer, nisu dužne da raspisuju konkurs kada zapošljavaju lekare, što je potpuni nonsens. Dakle, državne bolnice, koje su finansirane iz javnih sredstava, ponašaju se kao privatnici, tako da direktori mogu bez ikakvog konkursa da nekog drže sedam godina u radnom odnosu na određeno, a onda bez ikakvog konkursa da zaposle treću osobu za stalno, jer im tako zakon omogućava", upozorava on.
Upitan u kojoj meri se Zakon o radu odnosi na javna preduzeća, kada su u mnogim slučajevima zaposleni zaštićeni kolektivnim ugovorima, Janković kaže da takva mogućnost dovodi do toga da se mnogi ljudi koji rade u javnom sektoru, a nemaju mogućnost zaključivanja kolektivnih ugovora, pitaju da li rade za istu državu.
Janković ističe da razlika u radnim pravima između zaposlenih u javnom i privatnom sektoru treba da postoji.
On to objašnjava činjenicom da državni službenik, da bi štitio javni interes, mora biti izabran na konkursu i otpušten po težim uslovima, jer na taj način neće zavisiti od samovolje svog nadređenog, i neće pod pretnjom otkaza biti prisiljen da podržava rešenja koja su loša za javni interes.
"Na žalost, s obzirom na to da se prethodnih decenija kao pravilo uspostavilo da se u državnu službu dolazilo ne samo preko konkursa i da to nisu bili stručni ljudi, onda građani opravdano vide državne službenike kao povlašćenu grupu ljudi, čije su privilegije neopravdano istaknute, što bode oči", kaže zaštitnik građana.
To sve znači, kako je naveo, da će u državnoj upravi i dalje biti mnogo teže otpustiti radnika nego u privatnom sektoru, kao i da je procedura za sankcionisanje državnih službenika mnogo složenija nego za radnika u privatnim firmama.
