Italijanska ministarska spoljnih poslova Federika Mogerini izrazila je danas očekivanje da će Srbija u narednom periodu povećati nivo usaglašenosti spoljne politike sa EU.
Šef srpske diplomatije Ivica Dačić poručio je da Srbija na tome radi i odbacio da je bilo ikakvih ultimatuma s tim u vezi.
"Nadam se da će Srbija povećati procenat usaglašenosti svoje spoljne politike sa politikom EU u narednim nedeljama ili mesecima", izjavila je Mogerini posle sastanka sa Dačićem u Palati "Srbija", kojim je otpočela svoju posetu Srbiji.
Srbija ima za cilj usaglašavanje svoje spoljne politike sa evropskom, što znači da ćemo u narednom periodu, do završetka svih tih poglavlja, naročito poglavlja 31, (spoljna politika) ići ka tome da ispunimo svoje obaveze, rekao je Dačić.
Na pitanje novinara da li su Srbiji bili postavljani bilo kakvi ultimatumi na bilo koju temu i da li je bilo pritisaka, Dačić je to odlučno odbacio.
"Ovo je normalan razgovor i dijalog, imaćemo ga više puta za vreme italijanskog predsedavanja, i sa Italijom i EU ćemo sarađivati najiskrenije i otvoreno", rekao je Dačić.
Podsetivši da u oktobru predstoji skrining za poglavlje 31 koje se tiče spoljne politike, Dačić je naveo da je u poslednja tri meseca došlo do značajnog napretka u u povećanju procenta usaglašenosti naše spoljne politike sa EU i da je taj procenat sad veći od 70 odsto.
Prema njegovim rečima, prošle godine je nivo usaglašenosti iznosio 90 odsto, a u prvih nekoliko meseci tehničke vlade je opao na ispod 50 odsto.
"Od 14 deklaracija EU mi smo prihvatli 10, a nismo četiri među kojima su i sankcije prema Rusiji", dodao je on.
Dačić se, takođe, založio za to da se kriza u Ukrajini rešava za pregovaračkim stolom.
"Srbija ima specifične i izuzetno bliske odnose i sa EU i sa Ukrajinom i sa Rusijom, i nama bi svima bilo u interesu bilo da se situacija smiri", zaključio je Dačić.
Mogerini je izjavila i da ne postoji negativni scenario za pristupanje Srbije Evropskoj uniji i da je neprihvatljivo da se taj put prekine. "Ne vidim nikakav negativan scenario, odbijam da pomislim da bi mogao da bude u smislu pristupanja Srbije EU, to je put u koji smo svesno i zajedno krenuli i može samo da se radi o tome koliko je vremena potrebno.., a mislim da ne treba mnogo. Neprihvaljivo ne samo za vas nego i nas da se put prekine", rekla je Mogerini na panel diskusiji u parlamentu. Ona je u razgovoru sa predsednicom skupštine Majom Gojković i šefovima posalničkih grupa i poslanicima istakla da je glavni rizik proširenja da nastavak širenaj EU postane dvostruka frustracija - po narode zemalja koje su odlučle da pristupe Uniji i za evropske građane koji ne vide da to ide linerano.
Beogradska štampa pisala je da će Srbiji biti postavljen ultimatum da se do 1. septembra priključi sankcijama EU prema Rusiji, kao i da će šefica italijanske diplomatije iskoristiti posetu da izvrši pritisak s tim u vezi.
Mogerini je najavila da će se sutra u Rimu susresti sa šefom diplomatije Švajcarske, države koja trenutno predsedava OEBS-om, i da će tom prilikom istaći da je značajno da Srbija nastavi da tom organizacijom predsedava na način na koji Švajcarska to sada čini u smislu rešavanja aktuelnih pitanja u svetu, kao što je Ukrajina.
Osvrnuvši se na situaciju u Ukrajini, ona je ocenila da je od suštinske važnosti izvršiti politički pritisak na Moskvu.
"Imperativ je da Moskva realizuje ono na šta se obavezala", ukazala je italijanska šefica diplomatije i dodala da, posle nedavnog rušenja malezijskog aviona, "treba preći sa reči na dela i utvrditi šta se tačno dogodilo".
Komentarišući situaciju u Gazi, ona je naglasila da međunarodna zajednica insistira na produženju humanitarnog primirja što je, kako je ocenila, u interesu i Izraela i Palestine, kao i da je glavni prioritet da stanovništo u Gazi bude zaštićeno.
VUČIĆ: POUZDAN PARTNER SRBIJE
Premijer Srbije Aleksandar Vučić i Mogerini konstatovali su danas da su odnosi dve zemlje prijateljski i veoma bliski.
Vučić je na sastanku sa šeficom italijanske diplomatije rekao da je Italija jedna od najpouzdanijih partnera Srbije, da je smatramo iskrenim prijateljem i zahvalio na podršci Rima procesu evropskih integracija Srbije.
Mogerini je naglasila značaj kontinuiteta prijateljskih odnosa i naglasila da će Italija i dalje podržavati evropsku perspektivu Srbije, kao nastavak dijaloga sa Prištinom.
Dogovoreno je da se zajednička sednica dve Vlade održi pre kraja ove godine u Beogradu i da ona bude posvećena pre svega ekonomskim pitanjima i temama iz oblasti energetike.
Teme razgovora bile su i situacija u regionu, kao i kriza u Ukrajini.
SRBIJA - SIGRUNO MESTO ZA INVESTICIJE
Srbija je dokazala svoju rešenost da jednom za svagda uspostavi sistem koji će od nje stvoriti sigurno mesto za investicije, poručio je predsednik Srbije Tomislav Nikolić u razgovoru sa italijanskom ministarkom.
"Sve što smo uradili na putu evrointegracija uradili smo u cilju da naša zemlja postane moderna, uređena država i od tog cilja niko ko Srbiji želi dobro ne sme da odstupi", rekao je Nikolić.
Nikolić je dodao da je sadašnja državna administracija dokazala rešenost da Srbiju uvede u Evropsku uniju i da će se to odvijati onim tempom koji Srbija bude usaglasila sa Briselom.
Mogerini je rekla da je Balkan region od izuzetnog značaja za Italiju, a posebno je to Srbija, i da je upravo zbog toga odlučila da poseti sve glavne gradove evropskih država tokom šestomesečnog predsedavanja Italije Evropskom unijom.
Ona je obećala pomoć Italije Srbiji u procesu evrointegracija, istakavši nadu da će u periodu predsedavanja Italije Srbija uspeti da otvori neka važna poglavlja u pregovorima sa Evropskom unijom.
Nikolić je iskoristio je posetu ministarke Mogerini da uputi poziv predsedniku Italije Djorđu Napolitanu da poseti Srbiju, saopštila je Pres služba predsednika.
MOGERINI I SA TADIĆEM
Bivši predsednik Srbije Boris Tadić i Mogerini su razgovarali i o političkom i ekonomskom stanju u Srbiji i složili se da je neophodno dalje razvijati strateško partnerstvo Srbije i Italije, uspostavljeno 2009. godine, u vreme Tadićevog predsedničkog mandata.
Tadić koji je lider Nove demokratske stranke (NDS) izrazio je zabrinutost zbog slabljenja tempa ekonomske saradnje dve zemlje i naglasio da je neophodno produbiti tu saradnju.
KO JE MINISTARKA KOJA NAM JE DOŠLA
Federiku Mogerini mnogi smatraju idealnim kandidatom za prestižno mesto šefa evropske diplomatije.
Mogerini je na početku svoje balkanske turneje izjavila u četvrtak u Sarajevu da će Italija tokom šestomesečnog predsedavanja EU posebnu pažnju posvetiti procesu evrointegracije Zapadnog Balkana.
"Zapadni Balkan strateški je prioritet našeg predsedavanja jer će EU morati da pokaže dodatno zalaganje u pomaganju potencijalnim članicama", navela je ona.
Mogerini (41) je u februaru preuzela resor diplomatije u vladi premijera Matea Rencija, koji joj je pružio najveću podršku da se kandiduje za funkciju visokog predstavnika EU za spoljnu politiku i bezbednost, gde bi nasledila Ketrin Ešton.
Nova politička zvezda Italije je za tako važnu poziciju dobila podršku i francuskog predsednika Fransoa Olanda, što ne treba da čudi budući da je Oland socijalista, a Rencijeva Demokratska partija, čiji je Mogerini član, je stranka levog centra.
Prvi pokušaj lidera EU da se dogovore 16. jula u Briselu oko kandidature Mogerinijeve nisu uspeli zbog protivljenja Poljske i država članica iz regiona Baltika zbog, kako se moglo čuti, njenih proruskih stavova.
Protivnici su mladoj političarki zamerili da vodi "previše popustljivu politiku" prema Moskvi, a posebno joj se stavlja na teret izjava da će gasovod Južni tok biti izgrađen.
Italijanska štampa s nezadovoljstvom komentariše navode da je Mogerinijeva previše proruski nastrojena zbog ekonomskih veza Rima i Moskve i podseća da i Nemačka ima razvijenu privrednu saradnju sa Rusijom.
Italijanska "Republika", pak, navodi da njeni odlični politički odnosi sa američkom Demokratskom partijom znače da nije na strani Kremlja.
Ona je, kako navodi tamošnji mediji, na tvrdnje da je "ruski čovek" u EU odgovorila uz osmeh da je reč o "manipulaciji" protiv Italije.
Oni koji bi voleli da vide Mogerinijevu na mestu šefa diplomatije iznose i argument "geografske ravnoteže" jer tvrde da kandidat iz centralne Evrope treba da dobije mesto šefa diplomatije ili predsednika Evropskog saveta.
Mogerini je diplomirani politikolog, a od prošle godine je član Nacionalnog sekretarijata Demokratske partije, gde je zadužena za Evropu i međunarodne odnose, a prethodno je u tom partijskom organu bila zadužena za institucionalnu reformu.
Član je Predstavničkog doma od 2008, gde je ponovo reizabrana 2013. godine.
U avgustu prošle godine je izabrana za predsedavajućeg italijanske delegacije u Parlamentarnoj skupštini NATO, a bila je i član delegacije u Parlamentarnoj skupštini Saveta Evrope.
Takođe je predsedavala interparlamentarnom grupom za razvojnu saradnju, član je Instituta za međunarodne odnose, zatim Saveta za SAD i Italiju.
U biografiji Mogerinijeve stoji i da je stipendista Maršalovog fonda iz Sjedinjenih Država.
Rođena je u Rimu 1973. godine i majka je dve kćerke.
