Nekoliko nedavnih naučnih istraživanja proširila su naša znanja o jeziku raznih životinja, poput šimpanza, pingvina i prerijskih pasa.
Istraživanje koje je predvodio dr Livio Fararo pokazalo je da pingvini još od malena razvijaju poseban jezik.
Stručnjaci su uspeli da otkriju značenje šest zvukova od kojih četiri koriste isključivo odrasli pingvini: kada traže društvo drugih pingvina, kada upozoravaju na agresiju, prilikom udvaranja i kada pevaju u duetu.
Mladi, pak, imaju samo jednu opsesiju: hranu.
"Postoje dve vrste signala za hranu. Bebe pingvini cvrkuću, pijuću kada žele da im odrasli donesu da jedu", objasnio je dr Fararo, prenosi londonski Gardian.
"Kao da kažu, tata, mama, gladan sam", naveo je on.
"Što se pak "tinejdžera" tiče, oni više zapomažu kada zahtevaju hranu iako su već veliki i mogu da izađu iz gnezda i sami je potraže. Poznato zar ne?", kaže italijanski naučnik.
Naučnici su prvi put proučili i jezik majmuna u njihovom prirodnom staništu. Studija Ketrin Hobaiter i Ričar Birn sa škotskog Sent Endruz Univerziteta, koja je objavljena u američkom časopsiu Current Biology, omogućila je sastavljanje "rečnika" od 66 tipskih gestova, sa 19 specifičnih značenja.
Dvoje istraživača je analiziralo 4.500 razmena poruka između šimpanza koje su snimane u Ugandi između 2007. i 2009. godine.
Tako, na primer, kada majka šimpanza detetu pokaže taban to znači "popni se na moja leđa". Dodirom tuđe ruke majmun kaže "počeši me", a kada ga naglo zgrabi poručuje mu "prestani", "popni se na mene" ili "beži".
Kada šimpanza žvaće lišće šalje poziv na seks. A predmet njegovog interesovanja tada kao da kaže: "Šta da radim? Gleda u mene i žvaće list?".
Ovi majmuni su, takođe, sposobni da ljudima kažu "hvala" i "zdravo", kao što pokazuje kratki film u kojem se šimpanza Vunda oprašta od čuvenog primatologa Džejn Gudal, a koji je snimljen krajem prošle godine u Demokratskoj Republici Kongo.
Kon Slobodšikof, počasni profesor Univerziteta Severne Arizone koji proučava ponašanje životinja, ubeđen je da raspolažemo tehnologijom za proizvodnju uređaja koji bi nam omogućili da razgovaramo sa psima i mačkama.
Njegova istraživanja prerijskih pasa, predstavljeni u članku objavljenom u junu 2013. u časopisu The Atlantic, dokaz su da u tome što kaže ima puno istine.
Naime, ove slatke male životinje ne samo što mogu da dignu uzbunu, već da daju prilično precizan opis nadolazeće opasnosti.
Prerijski psi ispuštaju različite krike u zavisnosti od toga da li im se približava drugi pas, čovek, orao ili kojot. Putem određenih varijacija preciziraju stas, oblik pa čak i boju pretećeg subjekta.
U filmu koji je ovaj američki stručnjak snimio, vidi se pas, koji poput policajca koji daje opis osumnjičenog, upozorava svoje prijatelje na dolazak "čoveka srednjeg rasta obučenog u zeleno".
Što se tiče domaćih pasa, oni ne mašu repom samo kada su srećni. Jedno italijansko istraživanje, o kojem je BBC izveštavao u oktobru 2013, pokazalo je da kada naši kućni ljubimci mašu repom ulevo, to znači da su napeti. Tada kao da druge upozoravaju da su na ivici nervnog sloma. Kada, međutim, mašu udesno, to je dobar znak. Tada poručuju: "Ne znam šta mi je od jutros, ali sam baš dobro raspoložen".
