Posle 0:0 sa Partizanom u Razgradu, uprava Ludogoreca smenila je trenera Stojčo Stojeva. Neki bi rekli, ishitreno, možda i nepromišljeno. Ali, ako nekome nije jasno, onda da mu "nacrtamo" - za upravu koja je uložila milione taj rezultat je bio loš, bez obzira na to što je sa druge strane bilo takvo evropsko ime kakav je Partizan.



Međutim, Bugari su održali fudbalski čas Partizanu na više polja. U smislu menadžmenta, odnosno upravljanja klubom, potom sportske struke i na kraju tamo gde je najvažnije - na terenu.

Ludogorec se nalazi u Razgradu koji ima pedesetak hiljada stanovnika. Otprilike malo više nego što može da primi stadion Partizana ili baš onoliko koliko prima stadion Crvene zvezde. Dakle, taj mali Razgrad je fudbalski "razgradio" Beograd, odnosno njegovog vicešampiona.

Menadžment ili uprava kluba je otvorila kasu, dovela nekoliko pojačanja. Nije reč o nekoj svetskoj klasi, ali jeste dovoljno da se nadigra srpski vicešampion u 180 minuta. Partizan nije poražen, niti je ponižen, ali je zasluženo eliminisan.

Posle 0:0 u Bugarskoj, uprava Ludogoreca je posle manje od 24 sata uručila otkaz treneru Stojevu, jasno stavljajući do znanja da želi ne samo da preskoči Partizan, nego da igra u Ligi šampiona.

Kada imate takav cilj, onda stremite još više da se njega domognete. Naravno, fudbal nije matematika, ne može se sve izračunati, predvideti... Ali, zato, učinite sve da neželjene stvari predupredite.

U Partizanu obrnuta situacija. Para nema, igrači (i zaposleni) ne dobijaju plate, uprava ne može da se seti (a ni navijači) kada je napravljena strategija za pojačanja, dobar prelazni rok... Ono što je najvažnije jeste: koji su ciljevi kluba?

To što neko kaže da Partizan treba ili mora da igra u Evropi (bilo Liga šampiona ili Liga Evrope) jeste lepo, ali da li postoji plan, strategija uprave (i ko je uopšte u toj upravi!?) kako da se dođe do tih takmičenja?

Još važniji je taj, pomalo gubitnički mentalitet: "Znate, ne možemo mi u Ligu šampiona, Liga Evropa je ipak naša realnost".

Dobro je biti realan, ne leteti, biti umereno optimističan, ali ako ne stremiš najvišem, ne samo u fudbalu, onda ti se ni ono manje neće dogoditi.

Pred revanš sa Ludogorecom, trener Marko Nikolić je rekao da će Partizan nastaviti da živi i posle ovog meča, da nije "biti ili ne biti". I nije. Dešavale su se u prošlosti i gore (i mnogo, mnogo bolje) stvari, samo je pitanje kako će uprava sada da se iskobelja iz vrlo loše pozicije, koga će prvog igrača da proda (jer to je jedino što je radila prethodnih godina), kakav će tim uopšte biti u prvenstvu Srbije...

Uostalom, to bi prvo trebalo da se pita upravo Marko Nikolić, koji je, za razliku od svojih prethodnika, dobio željene igrače (ili dobar deo njih).

"Nije nas pogodio ciklon Branko, ali jeste ciklon Trajko", rekao je jedan momak koji se sa grupom novinara spuštao sa tribina ka miks-zoni.

Aludirao je na ciklon koji je donosio kišu i nevreme, ali i na nerazuman potez Branislava Trajkovića, čoveka koji je na zahtev Nikolića doveden iz Vojvodine. Trajkoviću nije prvi put da se tako ponaša, ali jeste prvi put u tako važnoj utakmici i u takvom trenutku. A opravdana je bojazan da mu neće biti poslednji put. Nije Trajković kriv za sve loše što se dešava u Partizanu, ali jeste za ono što se dogodilo sinoć.

A i trebalo bi da poradi na svom PR-u, jer ne može da prođe pored novinara kao pored smrdljivog sira, čak ni bez onog: "Izvinite, ne mogu".

Do trenera je da zna koga želi u timu, ali i da skrene pažnju i da utiče na njih da se tako ne ponašaju. Nije Trajković jedini, samo je njegov potez bio najgluplji, najočigledniji. Petar Grbić je u poluvremenu meča, kada je išao ka svlačionici imao šta da kaže nekom igraču Ludogoreca (čini nam se da je to bio Brezjak), a Danko Lazović je više mahao rukama nego što je igrao. Prosto je zapanjujuće da Nikola "Džigi" Ninković, koji će, po svemu sudeći ostati samo "večni talenat", u igru uđe u 83. minutu i preostalih desetak minuta gotovo da prestoji na terenu, kao gledalac u pozorištu koji ima najbolje mesto, "prvi red"!!!??

Nikola Drinčić, koji je do tog 83. minuta prešao ohoho kilometara, jedva stojeći na nogama, daje poslednji atom snage, a Ninković trčkara!?

Zbog nervoze, zbog stalnih protesta kod sudije, zbog mahanja rukama, Ludogorec je otvorio bar dve, tri kontre, dok su se igrači, pa i trener Nikolić raspravljali sa sudijama. Samo sreća i prilična nonšalancija igrača Ludogoreca u završecima akcija zaslužni su što je Partizan osvojio JOŠ JEDAN BOD za srpski fudbal (ovo je ironično, naravno).

GalerijaTuga

Partizan jeste dao sve od sebe, pogotovo u situaciji kada je ostao sa desetoricom. I pogotovo u situaciji kada igrači ne dobijaju novac. Istina, ovo su utakmice koje bi mnogi od onih 20 ili 25.000 ljudi na stadionu u Humskoj u sredu uveče, odigrali bez dinara. 

"Verujte, uopšte nismo razmišljali o novcu, niti nam je padao na pamet, niti nam je bio u glavi. Igrali smo za klub i za grb", izjavio je posle utakmice Miroslav Vulićević.

Verujemo!

Igrači Partizana jesu igrali srcem, jesu se borili, ali to nije bilo dovoljno za prolaz u baraž za Ligu šampiona. Bilji ide dalje.

Nije tragedija, naravno. Igraće se fudbal i dalje. Ima u ovoj zemlji i fatalističkih poziva UEFA da zabrani svim srpskim klubovima da se takmiče narednih nekoliko godina (hm, nije bez razuma), ali srpski klubovi sami sebe izbacuju iz Evrope, tako da im "pomoć" odozgore i nije potrebna.

Za sve to vreme, Fudbalski savez Srbije gleda raznima kroz prste, pa nije ni čudo što se sve ovo dešava srpskom fudbalu u Evropi. Naravno da srpski klubovi TREBA i MORAJU da igraju evropske utakmice, samo je takođe neophodno da se naprave preduslovi za to, a to je strategija kako ići "u rat".

Ne može se lopatom na bager, kaže duhovita narodna izreka. Istina!

VideoLŠ: Partizan nije uspeo (VIDEO)

Na upravi Partizana je da sada nađe pare kako zna i ume. Uostalom, ako već biznismeni ili "biznismeni" vode srpske klubove onda neka pokažu kakvi su majstori u pronalaženju novca. Vremena ima malo, jer već u nedelju počinje prvenstvo... Ima Partizan još jednu šansu da ostane u Evropi, ali uprava nema toliko vremena da čeka...