Koliko su sigurni naši granični prelazi, da li je već bilo sumnjivih slučajeva u zemlji i koji su načini prenošenja i zaštite od ove bolesti, odgovara Šef Odeljenja za epidemiološki nadzor Intituta “Batut”, dr Grgić.

MONDO: Koliko je do sada bilo slučajeva u Srbiji u kojima ste sumnjali na ebolu?

DR GRGIĆ:  Do sada su bila samo dva slučaja sumnje na infekciju virusom ebole, među osobama koje su boravile u Africi, ali nisu bili u zemljama Zapadne Afrike, u kojima je registrovana epidemijska pojava ebole. Kod jednog pacijenta dijagnostikovana je upala pluća, a kod drugog malarija.

MONDO: Koja procedura je predviđena u slučaju da se zaraženi putnik pojavi na aerdoromu?

DR GRGIĆ:  U slučaju da se na aerodromu pojavi putnik sa simptomima koji odgovaraju simptomima ebole, a dolazi iz ugroženih područja, pri ulasku na aerodrom prolazi kontrolu granične sanitarne inspekcije, koja takvu osobu stavlja u odgovarajući prostor za izolaciju na aerodromu i odmah kontaktira dežurnu epidemiološku ekipu Gradskog zavoda za javno zdravlje, kako bi se preduzeli dalji koraci u zbrinjavanju osobe kod koje postoji mogućnost infekcije virusom ebole i svih osoba koje su sa njom bile u kontaktu. Ukoliko je osoba imala simptome tokom leta, osoblje aviona o tome obaveštava nadležne službe na aerodoromu, kako bi se sprovele odgovarajuće pripreme za ulazak ovakvog lica.  

MONDO: Šta se dešava sa kontrolom drumskog i rečnog saobraćaja i graničnim prelazima u tom saobraćaju?  Kako sprečiti ulazak virusa ilegalnim putevima (mislim na sve veći broj ilegalnih imigrata koje otkrivaju na granici ili prilikom ilegalnog prolaska kroz zemlju?)

DR GRGIĆ: Kada je u pitanju drumski i rečni saobračaj i kontrola kopnenih i rečnih graničnih prelaza, epidemiološki rizik je na ovim prelazima manji nego na aerodromu, ali je na ovim graničnim prelazima tačno definisana procedura i način kontrole putnika koji ulaze u Srbiju. Sprečavanje ulaska ilegalnih imigranata je u domenu Ministarstva unutrašnjih poslova.

MONDO: Na koji način se tačno prenosi ebola i koju vrstu kontakta sa zaraženim podrazumeva da bi se osoba zarazila?

DR GRGIĆ: Ebola se prenosi direktnim kontaktom sa krvlju ili drugim telesnim tečnostima zaraženih osoba. Rizičan je i nezaštićen seksualni odnos sa osobama koje su se oporavile od ebole, do sedam nedelja nakon oporavka. Bolest se može dobiti i direktnim kontaktom sa krvlju i drugim telesnim tečnostima divljih životinja, živih ili uginulih, poput majmuna, šumskih antilopa i slepog miša. Virus ebole ne prenosi se kapljičnim putem, poput virusa gripa.

MONDO: Postoje li mere prevencije?

DR GRGIĆ: Mere prevencije za osobe koje borave/odlaze u ugrožena područja su:

- Izbegavati kontakt sa osobama koje imaju simptome bolesti, odnosno sa njihovim telesnim tečnostima.

- Izbegavati kontakt sa potencijalno kontaminiranim predmetima.

- Izbegavati bliski kontakt sa divljim životinjama, bilo da su žive ili mrtve, uključujući majmune, šumske antilope, glodare i slepe miševe, kao i konzumiranje bilo kakvog jela pripremljenog od mesa ovih divljih životinja.

- Izbegavati područja koja mogu biti naseljena slepim miševima, kao što su pećine, izolovana skloništa ili rudarske oblasti.

- Izbegavati nezaštićene polne odnose.

- Temeljno i redovno prati ruke toplom vodom i sapunom, uz održavanje i drugih mera opšte i lične higijene.

MONDO: Ima li razloga za strah građana Srbije, na osnovu vašeg stručnog iskustva? Da li je ebola "moderna variola vera"?

DR GRGIĆ: Imajući u vidu način prenošenja bolesti, rizik po putnike u međunarodnom saobraćaju (turisti, posetioci, osobe koje borave u zemljama zahvaćenim epidemijom ebole) je nizak, kako procenjuje i Evropski centar za prevenciju i kontrolu bolesti. Ne možemo naravno reći da ne postoji nikakav rizik po našu zemlju, te su na nivou Ministarstva zdravlja koordinisane sve aktivnosti u cilju pravovremenog i adekvatnog reagovanja na ovu javnozdravstvenu pretnju od međunarodnog značaja. Ove aktivnosti se ni po čemu ne razlikuju od aktivnosti i mera koje se preduzimaju u zemljama u okruženju i zemljama EU.