Naš saradnik Predrag Jelenić je tokom juna posetio znamenita istorijska mesta ovog prostora. Njegove reportaže ste mogli (a i dalje možete) da nađete na sajtu pod nazivom "Putevima NOB-a". Evo fotografija tih spomenika.
Zaboravljeni spomenici SFRJ
Komentari
30
Komentar je uspešno poslat.
Vaš komentar je prosleđen moderatorskom timu i biće vidljiv nakon odobrenja.
Slanje komentara nije uspelo.
Nevalidna CAPTCHA
Pozdrav svima. Spomenici NOB-a nisu zaboravljeni u smislu da su zapušteni. Skoro svi koje sam posetio i fotografisao su u jako dobrom stanju i održavaju se. Kao i prostor oko spomenika. Izuzetak je Drvar koji su tokom devedesetih po priči građana grada gađali svi. Još nekoliko spomenika je u lošem stanju i koji su stradali tokom ratova devedesetih. Zaboravljeni su u smislu da se o tom delu naše istorije više ne priča, štaviše stidi i prećutkuje što nikako nije dobro. To je bio odličan primer u istoriji čovečanstva da je jedna mala zemlja pored ogromnih sila u to vreme uspela da se izbori za svoju apsolutnu nezavisnost. Sličnih primera imamo još. Recimo odluka da se zaustavi ekonomska zavisnost od Austrougarske tačnije Carinski rat, itd, itd, itd... Stavove crkve ne želim da komentarišem, dela osoba koje rade za istu govore sama za sebe. Ali ću reći ovo - jedina osoba koja je zaslužila poštovanje i koja se možda jedina zaista posvetila pravoslavnom načinu života (ne računajući monahe i monahinje) je patrijarh Pavle. Sa druge strane jedan veoma dobar gest je učinjen kod spomenika u Čačku - Ravnogorski pokret i NOB pokret zajedno su položili vence palima u borbi protiv fašizma. Smatram da je to veoma dobar obostrani potez i jak temelj za priču.
Jedna mala ispravka za spomenik u Prijepolju. To je spomenik "4. dcembar" i nije zaboravljen. Svakog 4. decembra se obelezi dan prijepoljske bitke. da je kojim slucajem uslikan spomen kompleks na Jabuci kraj Prijepolja (Bosko Buha) to bi vec moglo da se svrsta u zaboravljene spomenike koji su posecivali svi pioniri iz cele SFRJ.
Kako gledamo na pretke,njihovu žrtvu i spomenike njima u čast-tako će gledati buduće generacije na nas. Šta im ostavljamo? Čak ni spomenike (jer se nemamo čime podičiti),a da ne pominjem ponos i čast. Te reči su nestale 1991.