Predsednik Vlade Srbije zakazao je za petak konferenciju za novinare na kojoj će govoriti o oštrom protestu Vladi Srbije u kojem poziva da Srbija, kao kandidat za članstvo u EU, ne koristi priliku koju pružaju ruske kontrasanckije.
Tim povodom, premijer Srbije Aleksandar Vučić održaće u podne konferenciju za novinare na kojoj će javnosti predočiti odgovor na demarš EU, rečeno je Beti u Vladi.
Potpredsednik Vlade i ministar spoljnih poslova Ivica Dačić izjavio je danas da EU od Srbije traži da državnim merama ne podstiče izvoz na štetu Unije, što će Vlada Srbije pažljivo razmotriti i o tome zauzeti stav.
"Srbija nije ni uvodila bilo kakve posebne mere kojima bi podsticala takve aktivnosti. Mi ćemo pažljivo razmotriti to obraćanje EU i o tome će vlada zauzeti stav", rekao je Dačić za RTS.
Dačić se osvrnuo i na sastanak sa nemačkim kolegom Frank-Valterom Štajnmajerom, sa kojim će, kako je naveo, razgovarati o prikljucenju Srbije Evropskoj uniji. "Za Srbiju je veoma važno da do kraja godine otvori neka poglavlja i stav Nemačke će o tome, bez obzira što EU čini 28 država, biti jedan od presudnih", rekao je Dačić. On je naveo da će Nemačku svakako interesovati planirano postepeno usaglašavanje srpske spoljne politike sa spoljnom politikom EU, kao deo procesa evropskih integracija.
Rusija je 7. avgusta, kao kontrameru na sankcije EU i SAD, zabranila uvoz poljoprivrednih proizvoda iz članica Unije, SAD i još nekih zemalja, koje su joj uvele sankcije, povodom krize u Ukrajini.
Ruski premijer Dmitrij Medvedev izjavio je tada da će zabrana uvoza poljoprivrednih proizvoda sa Zapada pružiti ruskim proizvođačima priliku da povećaju proizvodnju i prodaju.
Ministarstvo spoljnih poslova Rusije ocenilo je da apel Brisela trećim zemljama da ne izvoze poljoprivredne proizvode u Rusiju pokazuje da EU ne želi da napusti perspektivno rusko tržište i iznelo uverenje da te zemlje mogu same da odluče kako da se ponašaju.
Prema rečima portparol MSP Rusije Aleksandra Lukaševiča "očigledno je da Brisel nema šta da ponudi svojim poljoprivrednicima u smislu realne nadoknade gubitaka i zato je neophodno da pokaže zabrinutost na takav trapav način".
Lukašević je u odgovoru na molbu novinara da prokomentariše izjave zvaničnika EU upućene trećim zemljama da ne povećavaju izvoz poljoprivrednih proizvoda na rusko tržište rekao da veruje da te zemlje mogu same da odluče kako da se ponašaju.
Demarš u diplomatskoj praksi predstavlja oštru reakciju na preduzimanje izvesnih mera u spornom pitanju. Može biti zahtev za postupanjem u skladu sa interesima onog koji ga upućuje ili zvaničan zahtev za objašnjenje određenog ponašanja.
"Verujemo da treće zemlje na koje Brisel apeluje mogu same da odluče kako da se ponašaju u situaciji koja pruža nove uslove za poslovanje i širenje tržišta, uključujući povećanje izvoza na rusko tržište", rekao je Lukačević.
On je ocenio da u Briselu gde vole da govore o slobodnoj konkurenciji u trgovinsko ekonomskim odnosima, verovatno ne bi odustali od takve prilike.
"Iza poziva na 'ujedinjenje svetske zajednice' po ukrajinskom pitanju i klimavih argumenata u oblasti međunarodnog prava jasno su vidljii isključivo komercijalni razlozi Brisela i želja da faktički rezerviše udeo na tržištu i spreči konkurenciju drugih dobavljača", naveo je Lukaševič.
Portparol ruskog Ministarstva rekao je da Moskva namerava da aktivno radi na proširenju trgovinskih i ekonomskih odnosa sa našim partnerima, posebno u Aziji i Latinskoj Americi i da visoko ceni njihovu spremnost za to.
U sedištu EU u Briselu Tanjugu nisu mogli da potvrde da je Srbiji upućen demarš, ali su zvaničnici Unije upućivali na zaključke sa nedavno održanog sastana šefova diplomatija EU u kojima se treće zemlje i zemlje kandidati pozivaju da ne koriste ruski embargo protiv evropskih proizvođača. "Evropska unija žali zbog objave mera Ruske Federacije o zabrani uvoza određenih poljoprivrednih proizvoda iz Evropske unije. Da bi se obezbedilo jedinstvo međunarodne zajednice i poštovanje međunarodnog prava, Evropska unija očekuje od trećih zemalja i zemalja kandidata da se uzdrže od mera koje su usmerene na iskorišćavanje novih trgovinskih mogućnosti nastalih nakon uvođenja ovih mera", navodi se u tački 11 zaključka sa sastanka Saveta ministara Evropske unije od 15. avgusta.
I ugledni švajcarski list "Noje cirher cajtung" (NZZ) danas se pozabavio ovim "uskakanjem na tržište".
I dok u Turskoj ne haju mnogo za upozorenja Brisela, ona se u zemljama kandidatima na Balkanu ozbiljno shvataju. Albanija i Crna Gora su odmah skrenule na briselski kurs, dok je situacija komplikovanija za Makedoniju, a naročito za Srbiju, piše NZZ.
Kaznene mere protiv Moskve su u Srbiji nepopularne - ne samo iz ekonomskih razloga, ocenjuje list navodeći da je Rusija posle Nemačke i Italije treći trgovinski partner Srbije koja je istovremeno potpuno zavisna od ruskog gasa.
"Povećanjem cene gasa Moskva bi mogla da otera Srbiju u bankrot. Sa druge strane, ruski embargo za EU nudi srpskoj poljoprivredi šansu, i to ne samo zahvaljujući sporazumu o slobodnoj trgovini sa Rusijom", konstatuje švajcarski list.
Izvoz životnih namirnica u Rusiju je, kako se navodi, beležio rast i pre zapadno-evropskog ekonomskog rata, a srpski proizvođači mleka, voća i žitarica su zatrpani porudžbinama iz Rusije.
