Privatizacija 14 srpskih banja i specijalnih bolnica sa spiska Agencije za privatizaciju, ne podrazumeva i prodaju izvora koji predstavljaju prirodno blago, kaže v.d. direktora te agencije Marijana Radovanović.
"Izvori se neće privatizovati, jer je to prirodno bogatstvo i kao takvi ostaju državni. Samo se prenosi pravo korišćenja izvorišta uz određenu nadoknadu koja se plaća nadležnim institucijama po utvrđenim tarifama", objasnila je Radovanovićeva.
Upitana kako će država sprovoditi privatizaciju banja, budući da postoje nerešeni imovinsko pravni odnosi države i PIO Fonda u tim zdravstvenim ustanovama, odgovara da neće biti prodaje pod sporom.
"Verujem da ćemo prevazići sve prepreke zbog izuzetnog interesovanja investitora za banje. PIO Fond je državna institucija i kao takva moći će aktivno da učestvuje u samom postupku privatizacije. Penzioni fond će imati značajnu ulogu isto kao i druge zainteresovane strane poput Ministarstva zdravlja, ali i Ministarstva trgovine, turizma i telekomunikacija", rekla je Radovanovićeva.
Ona je navela da je inicijativa za privatizaciju banja doneta još 2008. godine i Vlada Srbije je, podseća, dala saglasnost na tu inicijativu, što jasno ukazuje da postoji opredeljenje da banje i specijalne bolnice budu privatizovane.
"To je izuzetno značajan resurs Srbije koji otvara velike mogućnosti za ulaganja, naročito sada kada postoji veliko interesovanje investitora. S druge strane, ako se ne krene u privatizaciju i ulaganja, vrednost banja i specijalnih bolnica će sve više padati", ocenila je Radovanović.
Agencija za privatizaciju je objavila javni poziv za ukupno 502 preduzeća iz svog portfolija 15. avgusta, a pisma o zainteresovanosti moguće je dostaviti najkasnije do 15. septembra ove godine. Agencija će do 30. oktobra dostaviti predloge Ministarstvu privrede, na kome je odluka o modelu privatizacije. Inače, ukupni gubici tih firmi prošle godine su iznosili oko pola milijarde evra, a u njima je zaposleno oko 90.000 ljudi.
Govoreći o sudbini ostalih preduzeća za koja ne budu stigla pisma zainteresovanosti i gde privatizacija nije realna, kaže da će u tom slučaju nakon isplate socijalnog programa, biti pokrenut stečaj ili likvidacija.
"Prilikom dostavljanja predloga najviše ćemo ceniti pisma zainteresovanosti, ali ćemo uvažavati i parametre kod firmi kao što su na primer, da li one imaju biznis, tržište i proizvode. Ideja nam je da ovom prilikom odvojimo zdravo od bolesnog",rekala je Radovanovićeva.
Kada je reč o preduzećima sa društvenim kapitalom, ona kaže da su rešenja i za njih ista kao za sve. Jedina razlika je, dodaje, što će društvena preduzeća morati da budu privatizovana do 31. decembra 2015. a nakon toga će, prema njenim rečima, biti likvidirana po sili zakona.
Vršilac dužnosti direktora Agencije za privatizaciju smatra da i nekadašnji giganti metalskog sektora, imaju šansu da nađu novog vlasnika, pre svega zbog imovine i kvalitetnih radnika.
"Preduzeća iz metalskog sektora su mahom prezadužena i tehnološki zastarela, ali sa druge strane imaju veliku vrednost imovine i kvalitetnu radnu snagu, što će biti prednost u privatizaciji. Ne verujem da će veliki sistemi moći da se privatizuju kao celina, ali uz nova rešenja koja nudi zakon, poput prodaje delova imovine ili strateškog partnerstva sa državom, verujem da ćemo naći kupce za većinu njih", rekla je Radovanovićeva.
U portfoliju Agencije se, kako kaže, nalazi i 73 preduzeća koja se bave informisanjem i komunikacijama, a prilikom njihove privatizacije će "u potpunosti biti poštovan Zakon o javnom informisanju".
"To znači da će mediji biti privatizovani jedino modelom prodaje kapitala uz obavezu da u kontinuitetu od pet godina nakon privatizacije, novi vlasnik zadrži istu delatnost. Mediji moraju biti privatizovani do 1. jula 2015, a u suprotnom akcije će biti ponuđene radnicima besplatno. Pa ako ih zaposleni ne prihvate, ti medij će biti brisani iz regista, rekla je Radovanović.
