Bilo da ga se užasavate, ili i dalje krišom pustite kod kuće neku pesmu, ne propustite da pogledate istoriju bivše Juge kroz ovaj muzički pravac!
"Izložba je već bila u Zagrebu, sada je u Beogradu, a plan je da zatim ide u Skoplje. Ideja je da nastavi da se razvija i menja, da se dopunjava novim i starim momentima iz istorije turbo folka, i da na kraju ima nekakvo svoje web 'sedište' na kom bi mogla da bude dostupna svima. Izložbu bi trebalo posmatrati kao kritičku kontekstualizaciju društvenog fenomena kroz njegov vizuelni identitet", rekao je Krištofić na otvaranju izložbe.
Koja sadrži gomilu ovakvih urnebesnih omota albuma.
Ideja autora je analiza supkulture turbo folka, utemeljenog u muzičkom izrazu Srbije devedesetih, kao estetski i semantički najpotpunijeg izraza nacionalističke ideologije u postjugoslovenskoj pop kulturi. Pandan "našem" turbo folku je hrvatski "Cro dance", kao i ratničke i patriotske budnice iz ratnog perioda.
Sve je, navodi autor, počelo 1956. kada je Zilha Barjaktarević, koju ste kasnije znali kao Silvanu Armenulić, pronašla Tomu Zdravkovića izgladnelog na jednoj klupi. Počelo je prijateljstvo, ali i muzička saradnja.
Ako niste znali da je Mile Kitić ikada pevao o gitari, iznenadiće vas podatak da je upravo "O, gitaro" bio naziv njegovog prvog albuma, objavljenog 1974, iste godine kada je osnovana grupa Bijelo Dugme.
Dve godine nakon toga, Silvana Armenulić umire, u Zagrebu dva puta uzastopno "Stonsi" prave koncert. Osamdesete počinju, i 1981. Oliver Mandić izdaje prvenac "Probaj me", čiji vizuelni prikaz izaziva burne reakcije, jer je Mandić bio stilizovan kao žena. To je godina kada je osnovan orkestar Južni vetar.
Dve godine kasnije, 1983, Fahreta Jahić, odnosno Lepa Brena pobeđuje na Jugoviziji sa pesmom "Sitnije, Cile, sitnije", dok do tada nepoznata Dragana Šarić postaje Bebi Dol i objavljuje prvenac "Ruže i krv".
Debi album Svetlane Ražnatović Cece, "Cvetak zanovetak", izlazi 1988, iste godine kada i album Ramba Amadeusa "O tugo jesenja – turbo folk", što je prvi zabeleženi put da se taj izraz uopšte iskoristio.
Kraj je osamdesetih, i 1989. Slobodan Milošević drži govor na Gazimestanu, osniva se B92, a mlada pevačica Severina Vučković stupa na scenu sa albumom "Severina". U devedesete, zavađene zemlje bivše Jugoslavije ulaze ratoborno raspoložene. Godine 1991, Oliver Mandić se nakratko pridružuje Ribljoj Čorbi, a zatim zajedno sa "Tigrovima" Željka Ražnatovića Arkana odlazi na ratište. Ljubitelji kafanskih pesama oplakuju gubitak Tome Zdravkovića, dok fanovi Magazina saznaju da je pevačica Ljiljana Nikolovska emigrirala, i na njeno mesto dolazi Danijela Martinović.
Naredne godine, Thompsonova pesma "Bojna Čavoglave" postaje hit u Hrvatskoj, dok u Srbiji "žari i pali" Dragana Mirković, koja održava 11 uzastopnih, posećenih koncerata.
Ružičasta televizija "Pink" osnovana je 1994, iste godine kada je "Ne može nam niko ništa" Mitra Mirića bila neprikosnoveni hit. Nacionalno ostrašćena politika i šoubiznis dobijaju "spoj iz snova", pošto se 1995. pred televizijskom publikom venčavaju Arkan i Ceca. Ko je propustio da gleda "live", mogao je da kupi video kasetu i kod kuće natenane, scenu po scenu, gleda to venčanje.
Druga polovina devedesetih nije, po izložbi, puna naročitih događaja, pa se pominje samo osnivanje "Granda" 1998. Zato 2000. godina donosi ubistvo Ražnatovića, ali i jedan duet koji je neke začudio, druge oduševio – Dino Merlin iz Bosne i Ivana Banfić iz Hrvatske snimaju zajedničku pesmu "Godinama".
Još jedan neobičan spoj, ali više stilske prirode, stiže 2006. Dok su se Srbija i Crna Gora otimale oko mesta na Evroviziji, da na kraju ni odabrani No Name ne bi otišao, Severina je otpevala pesmu "Moja štikla", i snimila spot u kom su joj gosti bili – Let 3. U isto vreme, Ceca je na Ušću održala koncert za 150.000 ljudi.
Autor izložbe u periodu 2009-2010. ističe Jelenu Karleušu, čija je "Insomnia" postavila rekord u YouTube gledanosti, a pevačica postala kolumnistkinja jednog dnevnog lista, gde je bez dlake na jeziku komentarisala politiku, šoubiznis, ljudska prava...
Izložba se završava 2013. godinom, i simboličnim spotom Hanke Paldum i Dragane Mirković "Kad nas vide zagrljene". Dragana šeta po Beogradu, Hanka po Sarajevu, a sreću se na mostu u Mostaru gde se grle i pevaju.
"(Est)etika nacionalizma" je izložba koju bi trebalo da posete i oni koji se užasavaju turbo folka, i oni kojima je smešan, zabavan, i oni koji bi najradije zaboravili i tu pojavu masovne "kulture", i taj period u životu bivše Jugoslavije. Informativna je, zabavna, na momente izaziva duboku setu, ali je zaista originalan i emotivan uvid u istoriju, osećanja i imidž zemalja bivše Juge. Ne odugovlačite, traje samo do 3. septembra!
Najnovije i najzanimljivije vesti iz sveta zabave, kulture, muzike, filma, lifestyle, putovanja i seksualnosti pratite na našoj Facebook stranici - MONDO Zabava, kao i na Twitteru @Mondo_zabava.
