Plan Vlade je da Srbija ponovo postane izvoznik struje, za šta je neophodna izgradnja novih energetskih kapaciteta, rekla je potpredsednica Vlade Zorana Mihajlović na svečanoj akademiji u Kladovu.
Na obeležavanju 50 godina od početka izgradnje Hidroelektrane "Đerdap 1", Zorana Mihajlović je rekla da je izgradnja Hidroelektrane "Đerdap 3" jedan od strateških projekata.
"Obeležavamo danas 50 godina od početka radova na Hidroelektrani 'Đerdap' i to je za Srbiju bio veoma značajan i ogroman graditeljski poduhvat, i tada i danas, ali ono što je opomena za sve nas jeste da moramo da gradimo i da se bavimo proizvodnjom električne energije", rekla je Mihajlovićeva.
Na pitanje kada će početi izgradnja "Đerdapa 3", Mihajlovićeva je rekla da se o tom važnom projektu govori već dugi niz godina, a da su pre oko godinu i po dana počeli prvi razgovori sa Rumunijom, bez obzira na to što će ta hidroelektrana biti na srpskoj strani.
"Verujem da smo blizu toga da razgovaramo i sa potencijalnim partnerima koji bi ušli u izgradnju jednog takvog projekta. To je za Srbiju značajno, jer je to mogućnost da na neki način čak utičemo na cenu električne energije u regionu", rekla je Mihajlovićeva.
Svečanoj akademiji u Kladovu prisustvovali su i ministar energetike Aleksandar Antić, ambasador Rusije Aleksandar Čepurin i direktor EPS-a Aleksandar Obradović.
Hidroelektrana "Đerdap 1" proizvela je u avgustu 525 miliona kilovat-časova električne energije, tako da je mesečni dinamički plan od 328 miliona kilovat-sati struje premašen za čak 60 odsto, saopštila je Služba za informisanje te kompanije.
Od početka godine hidrocentrala kod Kladova EPS-u je isporučila 3,7 milijardi kilovat-sati struje ili šest odsto više od plana za ovaj period u godini.
Pri trenutnom dotoku od 4.800 kubika vode u sekundi naša najveća hidrocentrala dnevno proizvodi 14 miliona kilovata struje.
Norma za septembar je 253 miliona, a to podrazumeva prosečnu dnevnu proizvodnju od oko osam miliona kilovat-časova električne energije.
Hidroenergetski i plovidbeni sistem "Đerdap 1", kompleksan je i višenamenski objekat, izgrađen 10 kilometara uzvodno od Kladova odnosno na 943. kilometru Dunava od ušća u Crno more.
Izgradnja tog sistema počela je 7. septembra 1964. godine, a prvi agregati pušteni su u rad 6. avgusta 1970. godine, istovremeno i na srpskoj i rumunskoj strani.
To je i dalje najveća hidrotehnička građevina na Dunavu, ukupne dužine 1.278 metara, a reč je o simetričnoj konstrukciji, projektovanoj tako da i Srbija i Rumunija, koje deli Dunav, raspolažu istim delovima glavnog objekta.
Obe zemlje imaju po jednu elektranu, brodsku prevodnicu i po sedam prelivnih polja od ukupno 14, koliko ih ima u zajedničkoj prelivnoj brani. Simetralu objekta čini državna granica.
U elektrani je montirano šest hidroagregata, a ukupna snaga elektrane je 1.026 megavata.
Hidroagregati su sa takozvanim Kaplanovim turbinama, čiji prečnik kola iznosi oko 9,5 metara i do tada u svetu nisu građene turbine većeg prečnika.
Obe elektrane su međusobno povezane tako da u slučaju potrebe agregati elektrane na srpskoj strani mogu isporučivati električnu energiju u mrežu na rumunskoj strani i obratno.
