Posle šestogodišnje pauze Srbija se našla među 63 zemlje koje su nastupile na Međunarodnom sajmu knjiga u Moskvi koji je održan od 3. do 8. septembra.
Publici Međunarodnog sajam knjiga u Moskvi koji je ove godine posetilo oko 200.000 ljudi predstavila su se tri srpska autora Mihajlo Pantić, čiju je zbirku priča "Ako je to ljubav" objavila sibirska (iz Jekaterinburga) izdavačka kuća "Basko“, Mirjana Novaković čiji je roman "Strah i njegov sluga“ objavio mosokvski "Lemaks", kao i Dejan Stojiljković čiji je roman "Konstantinovo raskršće“ objavila petrogradska "Azbuka“.
Uz njih predstavljeno je još 20 izdavača sa svojim izdanjima.
Katalog "Pisci iz Srbije“, u kojem je na ruskom jeziku predstavljeno 100 srpskih pisaca od Isidore Sekulić do autora mlađe generacije, privukao je pažnju publike, a u fokusu posetilaca Sajma kada je u pitanju Srbija bile su sledeće teme - pravoslavna duhovnost i umetnost, rusko - srpske istorijske veze i srpska književnost i umetnost.
Srbija je bila zastupljena i na štandu Foruma slovenskih kultura koja je predstavila edicije "100 slovenskih romana", odnosno dela koja su do sada objavljena u Makedoniji, Slovačkoj, Srbiji, Sloveniji i Rusiji.
Predstavnici Ministarstva kulture i informisanja ostvarili su brojne kontakte na sajmu i susreli su sa generalnim direktorom Generalne direkcije za međunarodne književne izložbe i sajmove Nikolajem Filipovičem Ovsjanikovom, koji je predložio da Srbija bude počasni gost Sajma 2015. ili 2016. godine, navedeno je u saopštenju Ministarstva kulture i informisanja Srbije.
Zajedno sa piscima predstavnici Ministarstva susreli su se sa studentima srbistike i predavačima srpskog jezika i kulture dr Irinom Jevgenjevnom Ivanovom i dr Jekatarinom Sergejevnom Vukčevič sa Fakulteta za strane jezike, Katedra za slovenske jezike i kulture Moskovskog državnog univerziteta (MGU) "M. Lomonosov“.
Održan je sastanak i u Sveruskoj državnoj biblioteci inostrane literature "M.I. Rudomino“ (Vserossiйskaя gosudarstvennaя biblioteka inostrannoй literaturы imeni M. I. Rudomino v Moskve) na kojem je bilo reči o povećanju broja prevoda dela srpskih pisaca na ruski jezik, dodaje se u saopštenju Ministarstva
