Ako plate u javnom sektoru i penzije ne budu odmah smanjene linearno za 15 odsto, već u narednoj godini će uslediiti novo smanjenje, upozorava Fiskalni savet. Ministar finansija Vujović "daje" smanjenje samo do 10 odsto.
Fiskalni savet je ranije izveo računicu prema kojoj bi, na primer, smanjenje plata u javnom sektoru i penzija za 12 odsto značilo povećanje PDV-a za jedan odsto.
Ne postoji rešenje koje može da donese dovoljne uštede, a da iz umanjenja isključi najveći broj penzionera i zaposlenih u javnom sektoru, tvrdi Fiskalni savet u najnovijoj analizi.
"Progresivni modeli koji bi smanjivali samo plate i penzije veće od prosečnih mogu samo u teoriji da daju dovoljne uštede, i to ukoliko je stopa umanjenja penzija i plata preko prosečnih veća od 50 odsto", navedeno je u toj analizi.
Fiskalni savet tvrdi i da se umanjenje plata i penzija ne može izbeći, jer uštede koje bi po ovom osnovu trebalo ostvariti iznose oko 800 miliona evra.
Sve ostale mere fiskalne konsolidacije, kako je navedeno, poput dovođenja u red javnih preduzeća, smanjenje sive ekonomije, otpuštanje viška zaposlenih u javnom sektoru... "ne daju dovoljne uštede za izbegavanje krize".
"Pre dve do tri godine za ozdravljenje javnih finansija verovatno je bilo dovoljno zamrzavanje penzija i plata i bolja kontrola javnih preduzeća. Prošle godine je verovatno bilo dovoljno smanjenje plata i penzija za 10 odsto i reforma javnih preduzeća, ali vlada se opredelila za 'solidarni porez' i povećanje umanjene stope PDV-a. To sve jeste odlagalo krizu, ali je zato sada potrebno još veće smanjivanje penzija i plata", tvrdi Fiskalni savet.
"Ostale mere ne mogu ni da dostignu pune efekte u kratkom roku, a nije čak ni izvesno da će se ostvariti u potpunosti. Za javna preduzeća, na primer, još nema konkretnih rešenja za velike probleme koje ona imaju", ističe se u analizi Fiskalnog saveta.
Smanjenje penzija i plata u javnom sektoru jeste nepopularan, ali je ekonomski efikasan način za smanjenje deficita, tvrdi Savet a kao argument se navodi da su tokom krize sve zemlje koje su bile u sličnoj fiskalnoj poziciji kao Srbija, bile prinuđene da smanje plate i penzije - Litvanija, Portugal, Grčka...
"Da je postojalo drugo i bolje rešenje, ove zemlje bi ga verovatno primenile. Negativan uticaj smanjenja plata i penzija na BDP i poreske prihode postoji i to ne sporimo. Naprotiv. Ali je taj uticaj ograničen", tvrde stručnjaci okupljeni u ovom telu.
Oni podsećaju da su tokom 2008. godine penzije povećane za više od 30 odsto, od čega je, navode, više od 20 odsto opravdano.
"To na kraju nije značajno pokrenulo proizvodnju, ali je otvorilo ogromnu rupu u budžetu i povećalo javni dug do 2014. za preko pet milijardi evra. Ne postoji nijedan ekonomski, pa ni logički, razlog zašto bi sada smanjenje penzija od 15 odsto imalo bitno razlicite efekte u suprotnom smeru", tvrdi Fiskalni savet.
Savet podseća da od svog osnivanja 2011. primećuje da vlada po pravilu usvaja mere koje donose nedovoljne uštede, pa se, kako je navedeno, njima izbegne neposredna opasnost od krize, ali se ne preokrenu nepovoljni trendovi u javnim finansijama, zbog čega svaka sledeća mera mora da bude još teža.
Ukoliko se ponovo nedovoljno saseče, upozoravaju, možda će se ponovo "kupiti" još godinu dana do izbijanja krize, ali će javne finansije Srbije na jesen 2016. biti u još lošijoj situaciji i zahtevati još teže mere, zaključak je Fiskalnog saveta.
VUJOVIĆ "DAJE" SAMO 10 ODSTO
Ministar finansija Dušan Vujović ostaje pri tome da smanjivanje plata u javnom sektoru i penzija ne bude veće od 10 odsto, a kako kaže, moguće je da bude i manje.
Ministar je večeras na RTS-u rekao da će Vlada Srbije u narednim danima da izađe s predlogom mera uštede u budžetu, i dodao je da je Vlada apsolutno saglasna oko paketa mera, mada "i u Vladi postoje 'klasične balkanske nesuglasice, jer svako štednju vidi kod drugih, a ne kod sebe'.
Najveći deo ušteda će, kako je rekao, biti kao i uvek na platama i penzijama.
"Fiskalni savet je govorio da je potrebno smanjiti 15 odsto linearno, neki supominjali i 20 odsto. Moja procena je oko 10 odsto. Rekao sam pre mesec dana da smanjenje neće biti ni dinar preko toga, ali pokušavamo da čak bude i manje. Premijer i ekonomski tim vlade će narednih dana o tome razgovarati i doneti konačnu odluku da li će biti linearno ili će poštovati potrebe najsiromašnijih", rekao je Vujović.
Upitan da li se zalaže za linearno ili progresivno smanjenje zarada, odgovara da je linearno, odnosno svima za isti procenat, lakše, ali s druge strane, dodaje, kod nas postoji element socijale.
"Trudićemo se da one koji se nalaze blizu egzistencijalnog minimuma povredimo što manje. Svi će biti povređeni, a bilo bi dobro da teret ovog smanjenja više snose oni koji su bogatiji i koji to mogu da priušte zarad boljitka društva", rekao je Vujović.
Vujović je, rekao da je potrebno u vladi, ali i u javnim preduzećima da se postigne svest o tome da oni koji imaju najveće plate štede više, a oni koji imaju manje štede manje. On je u tom smislu naveo i primer EPS-a koji ima, kako je rekao, skoro dva puta veće plate od proseka Srbije.
"Tako bismo svi zajedno postigli nivo efikasnosti koji imaju uspešne zemlje, da imamo fiskalni deficit koji će biti pod našom kontrolom, ne više od 2,5 odsto BDP-a, i dug čiji će udeo u BDP-u početi da pada", kazao je on.
Prema njegovim rečima, cilj vlade je da najpre štedi tamo gde najmanje boli, a gde boljim ponašanjem možemo da se uštedi. Tako se, kaže on, ne štedi mnogo, ali je jako važno da se dobro odnosimo prema sredstvima.
"Želimo da uvedemo 10 odsto štednju na materijalima i gorivu koji se troše u državi i u javnim preduzećima. Želimo da štedimo na svim merama gde se ne ponašamo domaćinski, gde spadaju i pojedine subvencije koje ne daju efekte. U poljoprivredi, na primer, dajemo subvencije do 100 hektara, a oni što imaju toliko zemlje su bogati i ne zaslužuju subvencije", rekao je ministar finansija.
On je naveo i da se Železnicama Srbije daju subvencije koje ne daju efekte, i vlada će ih, kako kaže, vezati za performanse te firme.
Vujović je podsetio da vlada već mesec i po dana radi na planu ušteda, odnosno i šire od toga, na planu kompletne fiskalne konsolidacije koji obuhvata period od tri godine, a u 2015. je kako kaže, potrebno uštedeti oko 750 miliona evra i to na strani rashoda.
"Ovo je krajnji trenutak da dobrovoljno krenemo u uštede o kojima se priča već više godina. Iako bi i sada na osnovu likvidnosti koju imamo mogli da nastavimo da se ponašamo po starom i da nikoga ne povredimo, to bi u perspektivi bio put koji nije održiv na duži rok. Tada bi fiskalni deficit i javni dug toliko porasli, da ne bismo više bili zemlja koja je solventna", rekao je Vujović.
